Деца цвећа

Само што су на ТВ-у раструбили да је полиција на ушушканој њиви у дунавском приобаљу пронашла засаде индијске конопље и да се „интензивно трага за произвођачима и дилерима опојне дроге” – баба нам се узнемирила. Узмувала се. Шета по кући. Хукће! Уместо да се опусти и ужива у последњем сунчаном дану михољског лета, претрнула је кад се на вратима појавила комисија за избор најлепшег балкона месне заједнице. Стрепи да јој међу цветним грмовима жири не препозна стабљику канабиса „за личну употребу” и на било који начин је повеже са организованим криминалом. Па није она наркобос, она траве иначе користи као „медицину”: за убрзање рада срца, повишење крвног притиска, појачавање осећаја и опажаја, субјективно успоравање протока времена...

„Бољи лек ми, сине, и не треба! Ни једну јединцату пилулу нисам окусила од 1968. кад ми је Брацика из Амстердама са хипи фестивала донео тих неколико веселих семенки...” понекад ми се правда с враголијом у гласу.

„Ма, хајде, мама, само ти запали. Данас су сви на некаквим дрогама”, тешио бих је ја. „Погледај око себе. Неко само јури паре и положај, неко је зависник од прељубе и страсти, неко не може без шампањца и кавијара... Ево, твоји унуци су овисници од Интернета, снајка ти се дрогира ријалити програмима, а ако ћемо искрено – и ја сам тешки наркоман: не пропуштам преносе скупштинских заседања...”

– Драги комшија, да оценимо и ваш аранжман, па да прогласимо победника овогодишњег локалног такмичења „Деца цвећа”... – рекао ми председник жирија госин Јокса, чије сам експерте гђицу Јацу и тета-Загу спровео у ходник, па из дневне собе на терасу.

Стручњаци ко стручњаци: загледају стас лепог јове, њушкају петоније, дрмају хортензије, цимају звончиће – ослушкују звук! – меркају лозице и висеће корпе из којих кипе жути, наранџасти и црвени слапови латица. Записују утиске у тефтер. Штиклирају. Озбиљни, смртно озбиљни...

– Жена и ја их с љубављу негујемо, тепамо им... – хвалим се неспутано. То ми је слаба страна. Јачу и немам.

– И бака је помагала: плевила „метлице”, уклањала сасушене листиће, увеле цветиће, певала им „Хари Кришна”... – супруга долива уље на ватру. Амбициозна! Све би дала да се попне на победничко постоље изнад „лајавих комшиница”.

Баба послужује чај: „Од цвећа је, господо”. Сркућу експерти. Диве се мирису и укусу. Вади бака и табакеру са својим савијушама које пуни сецканим суварцима. „Од траве су, господо. Пис брадерс”. Пију и пуше госин Јокса, гђица Јаца и тета Зага. Распао им се онај службени израз лица, распричали се, зажарили...

– А што код вас нешто фино мирише... Уа-ха-ха... На сено... И не да су вам аранжмани... Чиста десетка! – попуњава записник Јокса смејући се без задршке. – Честитам вам на титули! Ех, драги моји, кад би сви у овој земљи размишљали као ви о свом биљу, цветале би нам руже... Буа-ха-ха! Не бисмо били овако колективно омамљени и успавани... – подвуче председник па се поново зацени од смеха. Климам главом, немам шта да додам, председник је то.

– Хвала на чају, бако, лепши нисмо пиле. И цигарица је била дивна... И-хи-хи-хиии! – кикоћу се углас чланице комисије док крећу ка вратима.

Као добра домаћица, бака је гостима спаковала по кесицу „смешних” семенки, ризле и прстохват „домаћице” из табакере, а већ у ударним вечерњим вестима чули смо да је ефикасном акцијом криминалистичке јединице разбијена мрежа произвођача и трговаца опојне дроге коју чине Јоксим Д. (68), Јасминка Ц. (23) и Загорка Б. (51), сви из Београда. Осумњичени су, речено је даље, ухапшени на Дунавском кеју са по 3,2 милиграма семена нелегалне биљке канабис сатива, које су дистрибуирали пензионерима на шеталишту. А кад јавише да је раскринкавањем ове опасне групе полиција ушла и у траг српском Паблу Ескобару, бака је рекла „Знала сам!”, устала, спремила се и потражила прибор за личну хигијену...

Дарко Калезић