Таг: београдска недеља

Прикључио сам се Београдском илегалном мајсторском покрету (БИМП). У тајној ћелији, у подруму Тошине фарбаре, планирамо акције, прикупљамо материјал и алат, размењујемо литературу „уради сам”. Бодримо се. Делимо искуства. Како без дозволе окречити зидове, измалтерисати фасаду, променити вентил за воду, додати које ребро на радијатор, застаклити терасу, заменити дотрајалу столарију, олук,...

Капитални радови по граду натерали и мене да набавим „џи-пи-ес” уређај. Прозвао сам га Милка и убацио у „југића”. И, целог лета Милка ми, умилним гласом, на солидном српском с благим кинеским нагласком, говори куда да возим. Кроз београдске ископине треба стићи од тачке А до тачке Б са што мање проливене „чорбе” и зноја, остати прибран и паметан, не побити се ни са ким на том неизвесном путу,...

Пријавио сам се за пивски триатлон! Дисциплине – „укрштање кригли с брзим испијањем”, „држање литрењаче без проливања златног напитка” и „лавовски цуг” вежбао сам од прошлог августа. Трбоње ме тад испрашиле још у квалификацијама! Доживео сам невиђени пораз. Дебакл! Схватио да, уколико не будем дневно „љуштио” по неколико флаша, немам шта да тражим међу професионалцима ни на овогодишњем „Бир...

Близанчићи женине најмлађе тетке, птићи наши мили Нешко и Рада, пред почетак студија искочили из шумадијског гнезда, неколико пута облетели разгранато породично стабло и од толике крошње слетели баш на нашу гранчицу, у наш дом. Неће ни код кога другог од рођака да одседну у Београду! Свиђа им се, кажу, што смо тако „позитивно откачени”! Како сам се обрадовао њиховој описној оцени! Погодили су!...

Оног момента кад сам сазнао да се повећање цена основних животних намирница може видети голим оком, зграбио сам децу, угурао их у супермаркет и поделио им потрошачке корпе. Правац – на обуку! Где такву образовну прилику да пропусте! За последњих десетак година цене су све нешто килаво, пужевски расле, по бедна два-три одсто с пролећа и јесени, па нисам ни могао да им на делу покажем неприметно...

Побегао нам Гаша од куће. А ми се окупили у дневној соби да му честитамо рођендан! Баба му исплела прслуче за зиму, деца у пет шопу пазарила миришљаву коску, а ја наснимио серију цртаћа „Том и Џери” са његовим омиљеним ликом – булдогом. Сјатили се и остали наши сустанари. Разочарани! Не верују да је славље пропало! Мјауче нервозно Дебели Добривоје, очекивао је двоструку порцију туњевине....

Чика Бора заверглао пенту. Одбрмкасмо ка Ратном острву. Недалеко од шпица велике аде, зора осветлила конвој – три чамца начичкана занесењацима. Борини исписници, „капетани” Тића и Раденко, нагарили „Аурору” и „Цер”, а мој ти Бора, некадашњи Титов бригадир – напржио „Галеба”! Прекаљени учесник омладинских радних акција од трасирања пруге Брчко – Бановићи ’46, па до изградње Новог Београда ’68,...