Витез од кригле

Пријавио сам се за пивски триатлон! Дисциплине – „укрштање кригли с брзим испијањем”, „држање литрењаче без проливања златног напитка” и „лавовски цуг” вежбао сам од прошлог августа. Трбоње ме тад испрашиле још у квалификацијама! Доживео сам невиђени пораз. Дебакл! Схватио да, уколико не будем дневно „љуштио” по неколико флаша, немам шта да тражим међу професионалцима ни на овогодишњем „Бир фесту”. И кренуо да лочем. Ујутру, у подне, увече. У дворишту. У кафићу. У паркићу. На ћошкићу. Послићу. Пијаци. Пред станицом. Продавницом... Па и сумо рвачи појачавају исхрану ако желе успех у рингу!

У првом колу сударио сам се с Пекијем Дорчолцем. Поцрвенео Пеки. Глу-глу-глу... котрља му гркљан. Некако ситно котрља. Слаб му проток. Није то то. Није радио! Посустаје Пеки. Губи дах. Одустаје! Надмаших га за два гутљаја. – Следећи! – прозивам гомилу.

На његово место стаје Пеђица с Миљаковца. Намуњио се. Тежи Пеђица бар 130 кила живе ваге. Зноји се. Дише ми у фацу. Гура ме обрвама. Шутира по цеваници. Користи сва дозвољена и недозвољена средства.Ал’ намерио се на јунака. Данас је мој дан. Претекох га за гуц.

– Зар од овог кржље да изгубим, мајке ти! – дрмуса Пеђица судију. – Је л’ ти видиш да користи забрањену „мравојед” технику!

Прискачу редари. Одводе Пеђицу са сцене.

Делилац правде ме упозорава да нема турбо усисавања рилицом: – Не може „сурла” до дна чаше! У обзир долази само лавовско наливање. Загризи стакло! Три, два један... крени! – урла делилац правде.

Госин Кизић осветио пајтосе. Одувао ме. Извукао доњу вилицу ко фиоку. Усуо садржај. Затворио. Прогутао. Није ни трепнуо. Само мало мрднуо ушима: – Бррррр!

Стиже награда. Анчицин пољубац. – Тооо, Кизо, мајсторе!

– Живео тић Кизић! – грли га руља. Пук увек воли победнике. Дисциплина није важна...

У следећој борби пружам руке с пуним бокалима. Искочиле жиле на врату! У грчу и остали такмичари. Дрхте бицепси. Пуцају трицепси. Пада Пеки.Рикњава Пеђица. Цепти Киза! На кварно отпијам три гутљајчића, тек да олакшам товар. Заставица! Дисквалификација! – Ма, ствааарно, судија! – негодујем. – Е, суровог ли чове!

– ...Браво, „Витеже од кригле”! – љуби Лидочка најбољег. Мило госин Кизићу. Намешта и други образ. Шепури се, паун.

Полизао сам, у трећој игри, литар и по за 14,6 секунди. Пеки се фрапирао. Његово време: 15,8. Пеђица – згранут. Стао на 18! Навијачи ме прскају. Хоће свог идола. Желе његову победу. – Ки-за! Ки-за! – ори се ареном.

Витез од кригле отвори па затвори фиоку. Стресе се. Штоперица стаје на 9,8! Рекорд за Гиниса! Објединио титулу! Постао апсолутни шампион у категорији „светло пиво”.

И Зока му пружила руку: – Свака част, Кизићу. Имаш добар цуг. А и даса си...

Препустисмо се слободним активностима. Прљави Инспектор Блажа дохватио микрофон. Што ли га зову Прљави кад пева чисто ко славуј! Маса притисла бину. Сви очекују Блажин скок. Док „Кљунови” праше, фронтмен хвата залет, скаче у гомилу. Гомила се склања... Али Блажа лети! Београдски Супермен кружи над пијаним главама. Враћа се. Наставља с цвркутом: „Але-алеее!” Вулкан експлодира: – Бла-жо! О-о-ооо...

Топови прскају хмељну пену. Лидочку прогласисмо за „мис мокре мајице”! Поскидасмо се. У гужвањцу сија Анчицин пирсинг на пупку! Киза открио тетоважу на рамену. Уоквирено срцем, пише: „ЈНА – 11. 12. 82. до 24. 2. 83 – Билећа”. Спазише и мој „тату” на грудима: девојачки портрет са потписом ЈАНА! Ма дајте, људи, не бих о томе, исувише је лично...

На излазу, моји нови ортаци и ја полагали смо алко-тест на штанду Канцеларије за младе. Не да смо попадали на испиту! Удувао сам 2,3 промила и скљокао се на траву. Пеки дунуо 2,5 и сложио се преко мене! Срушио се и Пеђица с 2,8. А кршни „Витез” тић Кизић – рокнуо са цела 3! Гомилааа! Док се питам ко ли ће да нас развезе кући, у даљини чујем Блажу ложача: „Тим се зове Србијааа... Але-алеее!”

Дарко Калезић