Грешке промениле клупске историје

Често се на овим просторима може чути како „тај и тај играч” није вредео Звезди или Партизану, а касније би он направио блиставу каријеру у неком другом клубу.

За утеху Партизану коме својевремено Бодирога није био добар, или „црвено-белима” који су многе играче означили неталентованима, а ови су потом на другим местима кошаркашки „експлодирали”, грешке су, и то неупоредиво веће, правили власници и челници НБА клубова.

Шансе на тацни

Промашаји у НБА се могу поделити у две групе: на оне када је неки тим на драфту бирао играче скромних потенцијала пропустивши „на тацни” сервиране шансе да купи будуће мега звезде и на замене непосредних добара типа „ја теби ти мени”, после којих би један од учесника трговине добро накривио капу, а други, дуги низ сезона, остјао завијен у црно.

Примера за прве има више. Сакраменто је 1989. узео Первиса Елисона, а испред носа су му били Глен Рајс (Дивац га је довео у Београд и био је поздрављен овацијама у препуном „Пиониру”), Шон Елиот, Тим Хардавеј и Шоун Кемп. Њу Џерсију је ваљао Денис Хопсон, а нису Скоти Пипен (десна рука Мајкла Џордана у свим походима Чикага), Реџи Милер (најуспешнији „тројкаш” лиге свих времена), Кевин Џонсон и Кени Смит. Индијана се није определила за локалног момка Ларија Бирда (најбољи бели кошаркаш у историји НБА) указавши поверење извесном Рику Робију. Л. А. Клиперси су 1998. са прве позиције драфта узели, касније неприметног, Мајкла Оловокандија, а у понуди су имали Дирка Новицког, Пола Пирса, Винса Картера, Рашара Луиса, Мајка Бибија, Ентоана Џејмисона и данас перјанице својих екипа.

Шампиони у погрешним проценама су Голден Стејт и нарочито Портланд. „Ратницима” су за око запали Крис Вошбурн (1986.) и Џо Смит (1995.) занемаривши у првом случају Дениса Родмана и Марка Прајса, а у другом Кевина Гарнета, Рашида Валаса и Мајкла Финлија.

Да им знање није баш превелика одлика „Блејзерси” су наговестили 1972: у бубњу су остали Џулијус „Др Џеј” Ирвинг, Боб Макаду (и он је у позним годинама играо у „Пиониру”) и Реџи Тис, а извучен је Лару Мартин. Промашај свих промашаја икада догодио им се 1984. Са првог места већ је пазарен сјајни центар Хаким Олајџувон. Сви су очекивали „пенал” Портланда чије је име гласило Мајкл Џордан. Чак је и резервна варијанта у виду Чарлса Барклија обећавала дугогодишњи низ успеха, али за руководећи кадар клуба кец из рукава се звао Сем Бови. Бови је убрзо постао путујућа болница несрећно завршивши каријеру пре него што је и почела, док је Џордан и данас најбољи кошаркаш кога је планета имала у игри под обручима.

„Ратници” и лоше трампе

Голден Стејт је на негативној шампионској листи и када су трампе у питању. Вориорси су 9. јуна 1980. за Џо Бери Керола (и њега је публика у „Пиониру” видела) и Рикија Брауна Бостону дали Роберта Париша и Кевина Мекхејла. Овај други двојац је у Селтиксима већ у првој сезони са Ларијем Бирдом одмах стигао до титуле (укупно по три у времену одмеравања снага осамдесетих година прошлог миленијума са Лос Анђелесом). Или, Париш и Мекхејл су збирно са „Келтима” чак 16 пута учествовали на мечевима „све звезде”, а Керол и Браун једном.

Ко се макар и једном „овери” на овој утакмици, касније има све повластице „ол стар” учесника у реалном животу: и код потписивања уговора и код судија и код медија...

Пре овог трејда Бостон је 1956 за одличног Еда Макулија и Клифа Хагана добио драфт права за Била Расела (11 шампионских прстенова са Селтиксима, једини центар који је у тој епохи могао да се носи са Вилтом Чембрленом). Са Раселом „Келти” још увек са осам узастопних титула, држе рекорд у свим америчким професионалним спортовима.

И Чембрлен се селио и свуда где је одлазио доносио би бољитак, док су му бивши клубови после тога тонули: и када је из Сан Франциска прослеђен Филаделфији и када је из Филаделфије отишао у Лејкерсе.

Ратко Павловић

-----------------------------------------------------------

Брајант и Дивац

Није случајно што су Бостон и „Језерчани” тимови са највише титула у НБА, јер су, поред играча, скоро увек имали и успешне оперативце.

Поред Чембрлена, екипа из Ел Еја је 1975. из Милвокија (1998. су се у корист Даласа одрекли Дирка Новицког за Роберта Трејлора) довела Карима Абдула Џабара, такође легендарног центра. Џабар је затим у наредних деценију и кусур „жуто-љубичастима” са Меџиком Џонсоном и компанијом, донео пет шампионских звездица.

Куповину над куповинама Лејкерси су ипак остварили 11. јула 1996. када су у замену за Владе Дивца од Шарлота добили драфт права за Кобија Брајанта, најбољег кошаркаша данашњице. Брајантови „Језерчани” су три пута за редом (од 2000. до 2002) елиминисали Дивчев и Стојаковићев Сакраменто из плеј-офа. После година љутог војевања, Брајант и Дивац су, на крају каријере нашег аса, једну сезону (2004/05) провели у истом дресу...