Greške promenile klupske istorije

Često se na ovim prostorima može čuti kako „taj i taj igrač” nije vredeo Zvezdi ili Partizanu, a kasnije bi on napravio blistavu karijeru u nekom drugom klubu.

Za utehu Partizanu kome svojevremeno Bodiroga nije bio dobar, ili „crveno-belima” koji su mnoge igrače označili netalentovanima, a ovi su potom na drugim mestima košarkaški „eksplodirali”, greške su, i to neuporedivo veće, pravili vlasnici i čelnici NBA klubova.

Šanse na tacni

Promašaji u NBA se mogu podeliti u dve grupe: na one kada je neki tim na draftu birao igrače skromnih potencijala propustivši „na tacni” servirane šanse da kupi buduće mega zvezde i na zamene neposrednih dobara tipa „ja tebi ti meni”, posle kojih bi jedan od učesnika trgovine dobro nakrivio kapu, a drugi, dugi niz sezona, ostjao zavijen u crno.

Primera za prve ima više. Sakramento je 1989. uzeo Pervisa Elisona, a ispred nosa su mu bili Glen Rajs (Divac ga je doveo u Beograd i bio je pozdravljen ovacijama u prepunom „Pioniru”), Šon Eliot, Tim Hardavej i Šoun Kemp. Nju Džersiju je valjao Denis Hopson, a nisu Skoti Pipen (desna ruka Majkla Džordana u svim pohodima Čikaga), Redži Miler (najuspešniji „trojkaš” lige svih vremena), Kevin Džonson i Keni Smit. Indijana se nije opredelila za lokalnog momka Larija Birda (najbolji beli košarkaš u istoriji NBA) ukazavši poverenje izvesnom Riku Robiju. L. A. Klipersi su 1998. sa prve pozicije drafta uzeli, kasnije neprimetnog, Majkla Olovokandija, a u ponudi su imali Dirka Novickog, Pola Pirsa, Vinsa Kartera, Rašara Luisa, Majka Bibija, Entoana Džejmisona i danas perjanice svojih ekipa.

Šampioni u pogrešnim procenama su Golden Stejt i naročito Portland. „Ratnicima” su za oko zapali Kris Vošburn (1986.) i Džo Smit (1995.) zanemarivši u prvom slučaju Denisa Rodmana i Marka Prajsa, a u drugom Kevina Garneta, Rašida Valasa i Majkla Finlija.

Da im znanje nije baš prevelika odlika „Blejzersi” su nagovestili 1972: u bubnju su ostali Džulijus „Dr Džej” Irving, Bob Makadu (i on je u poznim godinama igrao u „Pioniru”) i Redži Tis, a izvučen je Laru Martin. Promašaj svih promašaja ikada dogodio im se 1984. Sa prvog mesta već je pazaren sjajni centar Hakim Olajdžuvon. Svi su očekivali „penal” Portlanda čije je ime glasilo Majkl Džordan. Čak je i rezervna varijanta u vidu Čarlsa Barklija obećavala dugogodišnji niz uspeha, ali za rukovodeći kadar kluba kec iz rukava se zvao Sem Bovi. Bovi je ubrzo postao putujuća bolnica nesrećno završivši karijeru pre nego što je i počela, dok je Džordan i danas najbolji košarkaš koga je planeta imala u igri pod obručima.

„Ratnici” i loše trampe

Golden Stejt je na negativnoj šampionskoj listi i kada su trampe u pitanju. Voriorsi su 9. juna 1980. za Džo Beri Kerola (i njega je publika u „Pioniru” videla) i Rikija Brauna Bostonu dali Roberta Pariša i Kevina Mekhejla. Ovaj drugi dvojac je u Seltiksima već u prvoj sezoni sa Larijem Birdom odmah stigao do titule (ukupno po tri u vremenu odmeravanja snaga osamdesetih godina prošlog milenijuma sa Los Anđelesom). Ili, Pariš i Mekhejl su zbirno sa „Keltima” čak 16 puta učestvovali na mečevima „sve zvezde”, a Kerol i Braun jednom.

Ko se makar i jednom „overi” na ovoj utakmici, kasnije ima sve povlastice „ol star” učesnika u realnom životu: i kod potpisivanja ugovora i kod sudija i kod medija...

Pre ovog trejda Boston je 1956 za odličnog Eda Makulija i Klifa Hagana dobio draft prava za Bila Rasela (11 šampionskih prstenova sa Seltiksima, jedini centar koji je u toj epohi mogao da se nosi sa Viltom Čembrlenom). Sa Raselom „Kelti” još uvek sa osam uzastopnih titula, drže rekord u svim američkim profesionalnim sportovima.

I Čembrlen se selio i svuda gde je odlazio donosio bi boljitak, dok su mu bivši klubovi posle toga tonuli: i kada je iz San Franciska prosleđen Filadelfiji i kada je iz Filadelfije otišao u Lejkerse.

Ratko Pavlović

-----------------------------------------------------------

Brajant i Divac

Nije slučajno što su Boston i „Jezerčani” timovi sa najviše titula u NBA, jer su, pored igrača, skoro uvek imali i uspešne operativce.

Pored Čembrlena, ekipa iz El Eja je 1975. iz Milvokija (1998. su se u korist Dalasa odrekli Dirka Novickog za Roberta Trejlora) dovela Karima Abdula Džabara, takođe legendarnog centra. Džabar je zatim u narednih deceniju i kusur „žuto-ljubičastima” sa Medžikom Džonsonom i kompanijom, doneo pet šampionskih zvezdica.

Kupovinu nad kupovinama Lejkersi su ipak ostvarili 11. jula 1996. kada su u zamenu za Vlade Divca od Šarlota dobili draft prava za Kobija Brajanta, najboljeg košarkaša današnjice. Brajantovi „Jezerčani” su tri puta za redom (od 2000. do 2002) eliminisali Divčev i Stojakovićev Sakramento iz plej-ofa. Posle godina ljutog vojevanja, Brajant i Divac su, na kraju karijere našeg asa, jednu sezonu (2004/05) proveli u istom dresu...