Купим, „угојим“ и скупо продам

Није инвестициони фонд „Салфорд” купио пожаревачки „Бамби”  и млекаре зато што је менаџмент те компаније одрастао на „плазма” кексу и Имлековој „кравици“, већ је проценио да на овим производима може добро да се заради. „Купићу те само ако могу добро да те продам“ – правило је без кога руководиоци оваквих групација уопште и не размишљају да уђу у посао.

Први пут се шира јавност са овом врстом инвеститора упознала 2004. године приликом приватизације „Це маркета” и „Књаза”. И док је инвестициони фонд ФПП Балкан лимитед успешно обавио посао у Аранђеловцу, од лондонског „Ашмора” био је бржи бизнисмен Мирослав Мишковић при куповини „Це маркета“. Инвестициони фонд из Британије, званично је испао из утакмице јер се његово географско порекло довело у питање. Наиме, на основу документације, утврђено је да је фонд „Ашмор инвестмент менаџмент” из Лондона, дао првобитну понуду, док је „Ашмор глобал специјал фонд лимитед”, регистрован на Исланду, дао банкарску гаранцију у наставку процеса преузимања. Због те неусаглашености Комисија за хартије од вредности елиминисала је понуђача.

Ништа мање није била узбудљива ни тржишна утакмица за „Књаза”. И док је понуда Владе Дивца, али и француског „Данонеа” примљена подједнако кисело као што је био укус минералне воде, инвестициони фонд ФПП Балкан лимитед, пред носом прослављеног спортисте забио је кош у фабрички круг овог предузећа. Из мехурића је касније као власник изронио инвестициони фонд „Салфорд”.

Кад се оволико прашине дигло 2004. године када је шира јавност, практично, била упозната са инвестиционим фондовима, онда и не чуди то што је грађанима прва асоцијација на оваква преузимања – прљава игра. А правила су више него једноставна: купи по што нижој цени, реорганизуј предузеће тако да направиш добру фирму коју ћеш продати за веће паре.

Менаџмент „Салфорда”, на пример, није крио да ће 2009. године продати неке фабрике из система, али им је криза пореметила планове о продаји.  

Без обзира на неуспех приликом куповине „Це маркета”, ни лондонски „Ашмор” у Србији није остао празних руку. Нову шансу руководство овог инвестиционог фонда чекало је неколико година, па су крајем 2006. године пазарили „Карнекс” из Врбаса.

Штампом су се, у последњих неколико година, приликом различитих приватизација провлачила имена разних инвестиционих фондова. „Ист Европа инвестмент”, који има капитал у Универзал банци, наводно је пре неколико година био заинтересован за куповину „Си маркета”. Комисија за заштиту конкуренције тада није могла да уђе у траг ко се крије иза ове холандске фирме, односно ко су „оснивачи оснивачевих оснивача”.

„Midland Risors” инвестициони фонд, званично регистрован на једном британском острву, куповао је предузећа широм југоисточне Европе, па и неке српске фирме. Оснивач предузећа Александар Снајдер, иначе рођен у Русији, у нашој земљи својевремено је био власник панчевачке луке „Дунав”, „Карнекса”, пекарске индустрије „Клас”, угоститељског предузећа „Стари град”, ваљаонице бакра „Севојно”. Луку „Дунав” и предузеће „Стари град” препродали су контроверзном бизнисмену Предрагу Ранковићу Пецонију, док су „Карнекс” уступили већ поменутом „Ашмору”. „Клас” и ваљаоница бакра „Севојно” данас су у рукама Зорана Дракулића.

А. Николић