Еулекс треба да штити Србе на целом Космету

У извештају Европске комисије тражи се од Србије да покаже конструктивнији став према питањима у вези са Косовом и Метохијом. Министар за КиМ Горан Богдановић је почетком недеље у Бриселу разговарао са званичницима Савета Европе, Европске комисије и шефом Еулекса Ив де Кермабоном. На питање како би требало да изгледа тај конструктиван став, Богдановић одговара:

– Показали смо до сада велику конструктивност и нашу политичку вољу потврдили смо низом активности: повратком Срба у КПС, потписивањем полицијског протокола са намером да сарадњу интензивирамо. Конструктивно смо се поставили и у вези са питањем снабдевања електричном енергијом на Косову, успешно регистровали расељена лица заинтересована за повратак.

Да, али Европска комисија тражи још конструктивнији став?

Када кажу „још” сигурно мисле на правосуђе и царину. Када сам у Бриселу разговарао са директором Савета Европе за спољне и војно-политичке послове Робертом Купером и другим званичницима, истакао сам да смо ми спремни да разговарамо, да желимо да будемо конструктивни, али да су то проблеми који изискују време. Разговори су започети почетком ове године и напрасно су прекинути у мају. А сву одговорност за прекид сноси међународна заједница. Ми смо били спремни да и даље разговарамо, као што смо спремни и данас.

Мислите ли да се у наставку разговора неће инсистирати на захтевима које је Београд већ одбио?

Ми не можемо прихватити да се суди по законима такозване државе Косово, да у суду у северној Митровици суде Албанци или да приходи који се убирају на административним прелазима иду у буџет Косова. То су проблеми о којима смо ми спремни да разговарамо, али то су и принципи од којих нећемо одустати.

Да ли сте о томе разговарали са саговорницима у Бриселу?

На састанцима у Бриселу схватио сам да постоји добра воља да се нађе компромисно решење. Приходи морају да иду српској заједници на КиМ, да судије у суду у северној Митровици суде по законима који су важили до 1989. године, такође мора да се зна јурисдикција суда.

Значи да правосуђе и царина нису области у којима очекују „конструктивнију улогу Србије”?

Наравно да очекују, али ту су наши ставови потпуно јасни. Уочио сам да постоји спремност да се добрим делом изађе у сусрет нашим захтевима.

Да ли то значи да ускоро можемо да очекујемо наставак преговора о правосуђу и царини?

Што се нас тиче, ми смо спремни и данас.

Што се њих тиче?

Видећемо.

У извештају се тражи још боља сарадња са Еулексом, мисли се вероватно на правосуђе, царину, полицију?

Управо то. Ми смо спремни да будемо конструктивни у оној мери докле то не угрожава наше националне интересе на КиМ. Сада мислимо да Еулекс мора више пажње да посвети безбедности српске заједнице на читавом КиМ, не само на северу.

Рекли сте да је извештај за Косово болан за приштинске власти, али ни део који се односи на север Косова није много позитивнији, спомиње се криминал, корупција, правосудни вакуум.

Свестан сам да ће овај извештај на известан начин бити злоупотребљен и да ће се део кривице пребацити на српску заједницу, посебно на северу покрајине. Кад год је међународна заједница критична и реална према Приштини, кад их напада за корупцију, организовани криминал, политички утицај на судове, несигурност у правним и имовинским односима онда они увек праве паралелу. Криминал постоји на читавом КиМ, а не само на северу Косова.

Европска комисија такође тражи бољу контролу границе, административне линије?

Та контрола Србије постоји.

Ако траже бољу контролу, значи да нису задовољни?

Ти извештаји су писани пре потписивања протокола између МУП-а и Еулекса. Свакако да никада није довољно контроле, јер се лоше ствари догађају и у најуређенијим државама. Првенствено нама је у интересу да нема криминала, корупције, трговине људима.

Има ли у формулацији о бољој контроли административне линије места бојазни да се тиме прави права међудржавна граница?

Не. То је још једна политичка манипулација. Држава Србија никада неће пристати на границу између КиМ и остатка Србије. КиМ је део Србије и то се у свим извештајима и наводи као административна линија, а не државна граница.

Пошто је констатовано постојање паралелних институција, очекујете ли да ће активности међународне заједнице бити усмерене у правцу минимизирања њиховог утицаја?

Није никаква тајна да међународна заједница од 1999. године жели да истисне институције државе Србије са КиМ. Али, наравно, ми не можемо дозволити да се тако нешто деси, јер немамо поверење у косовске институције. Зато је неопходно да постоје српске институције.

Када кажете међународна заједница, мислите ли и на Еулекс?

Мислим на све. Еулекс има статусно неутралан мандат и он нас са те стране не притиска. Али то чине друге међународне организације.