Три виђења промена Устава БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 14. јануара – Колико год су три стране у Босни и Херцеговини – српска, бошњачка и хрватска – сагласне да треба мењати њен устав, исто толико се разликују у основном питању: обиму и садржају промена. Водеће бошњачке странке су, наиме, за регионализацију БиХ, све хрватске партије су за њену федерализацију, а српска политичка елита је начелно за федерализацију, под условом да она не задире у територијални интегритет Републике Српске и њену позицију гарантовану Дејтонским споразумом.
Странка демократске акције данас је саопштила да БиХ треба да буде подељена на пет мултиетничких региона, који би једино били надлежни за свој економски развој. Законодавна, извршна и судска власт била би у Сарајеву, а други ниво власти биле би општине. Лидер Странке за БиХ Харис Силајџић је такође за регионализацију БиХ на основу економских, саобраћајних, историјских... критеријума. Он и његова партија су апсолутно против федерализације на етничком принципу, јер би то "довело до даљње разградње земље", с обзиром на то да федералне јединице имају право на отцепљење. Силајџић, осим тога, тражи да се о променама Устава БиХ не преговара док се не реши коначан статус Косова и Метохије.

Седам хрватских странака, предвођених Хрватском демократском заједницом БиХ, тражи да БиХ, после уставних промена, буде састављена од три федералне јединице и дистрикта Сарајево. После састанка хрватских партија, председник ХДЗ-а Драган Човић је рекао да је основни критеријум за формирање федералних јединица етнички, односно да сваки од три народа треба да буде већински у својој федералној јединици. Такође, федералне јединице би имале законодавну, извршну и судску власт. Човић је, осим тога, рекао да се "неће преговарати о федерализацији дела БиХ". "Када почну разговори о територијалној организацији федералних јединица јасно је да ћемо разговарати о целој БиХ", казао је Човић.

За водеће српске странке Човићеве речи су потврда да Хрвати нису одустали од захтева за територијалне уступке на рачун Републике Српске. О томе лидер Партије демократског прогреса Младен Иванић за наш лист каже: "Хрвати би хтели да у састав њихове федералне јединице уђу поједине општине у Посавини у којима су они до рата били релативна већина. Ми на то не можемо пристати и нећемо учествовати у преговорима о промени Устава БиХ ако би његово мењање значило одступање од основних принципа Дејтонског споразума. Уосталом, позивање на предратно стање има и другу страну медаље – Хрвати су, у односу на Бошњаке, били мањина у Мостару, Стоцу, Жепчу, Високом... Осим тога, Срби су пре рата били већина на више од 60 одсто територије БиХ."

Председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик нам је рекао да на ову тему нема ништа ново да каже. За њега и његову странку добродошла је федерализација БиХ, под условом да она не значи мењање територије Републике Српске и смањивање надлежности које она има по Дејтонском споразуму.