Tri viđenja promena Ustava BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 14. januara – Koliko god su tri strane u Bosni i Hercegovini – srpska, bošnjačka i hrvatska – saglasne da treba menjati njen ustav, isto toliko se razlikuju u osnovnom pitanju: obimu i sadržaju promena. Vodeće bošnjačke stranke su, naime, za regionalizaciju BiH, sve hrvatske partije su za njenu federalizaciju, a srpska politička elita je načelno za federalizaciju, pod uslovom da ona ne zadire u teritorijalni integritet Republike Srpske i njenu poziciju garantovanu Dejtonskim sporazumom.
Stranka demokratske akcije danas je saopštila da BiH treba da bude podeljena na pet multietničkih regiona, koji bi jedino bili nadležni za svoj ekonomski razvoj. Zakonodavna, izvršna i sudska vlast bila bi u Sarajevu, a drugi nivo vlasti bile bi opštine. Lider Stranke za BiH Haris Silajdžić je takođe za regionalizaciju BiH na osnovu ekonomskih, saobraćajnih, istorijskih... kriterijuma. On i njegova partija su apsolutno protiv federalizacije na etničkom principu, jer bi to "dovelo do daljnje razgradnje zemlje", s obzirom na to da federalne jedinice imaju pravo na otcepljenje. Silajdžić, osim toga, traži da se o promenama Ustava BiH ne pregovara dok se ne reši konačan status Kosova i Metohije.

Sedam hrvatskih stranaka, predvođenih Hrvatskom demokratskom zajednicom BiH, traži da BiH, posle ustavnih promena, bude sastavljena od tri federalne jedinice i distrikta Sarajevo. Posle sastanka hrvatskih partija, predsednik HDZ-a Dragan Čović je rekao da je osnovni kriterijum za formiranje federalnih jedinica etnički, odnosno da svaki od tri naroda treba da bude većinski u svojoj federalnoj jedinici. Takođe, federalne jedinice bi imale zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Čović je, osim toga, rekao da se "neće pregovarati o federalizaciji dela BiH". "Kada počnu razgovori o teritorijalnoj organizaciji federalnih jedinica jasno je da ćemo razgovarati o celoj BiH", kazao je Čović.

Za vodeće srpske stranke Čovićeve reči su potvrda da Hrvati nisu odustali od zahteva za teritorijalne ustupke na račun Republike Srpske. O tome lider Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić za naš list kaže: "Hrvati bi hteli da u sastav njihove federalne jedinice uđu pojedine opštine u Posavini u kojima su oni do rata bili relativna većina. Mi na to ne možemo pristati i nećemo učestvovati u pregovorima o promeni Ustava BiH ako bi njegovo menjanje značilo odstupanje od osnovnih principa Dejtonskog sporazuma. Uostalom, pozivanje na predratno stanje ima i drugu stranu medalje – Hrvati su, u odnosu na Bošnjake, bili manjina u Mostaru, Stocu, Žepču, Visokom... Osim toga, Srbi su pre rata bili većina na više od 60 odsto teritorije BiH."

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik nam je rekao da na ovu temu nema ništa novo da kaže. Za njega i njegovu stranku dobrodošla je federalizacija BiH, pod uslovom da ona ne znači menjanje teritorije Republike Srpske i smanjivanje nadležnosti koje ona ima po Dejtonskom sporazumu.