Сутра се отвара Музеј ромске културе

Осам различитих ромских превода Библије, прва књига о Ромима из 1803. године, први пронађени запис на ромском језику и други интересантни експонати ромске културе биће током наредних шест месеци у оквиру изложбе „Реч Рома” изложени у првом Музеју ромске културе који се отвара данас у Београду у Рузвелтовој улици 41-43.

– Овде је, између осталог, изложено двадесетак речника ромског језика из различитих светских земаља, па и један уникатан српско-ромско-немачки, направљен 1942. године за време Другог светског рата и то у немачком логору, што се види по логорским печатима на неколико места. Његов аутор је Светозар Симић – каже за „Политику” Драгољуб Ацковић, члан Светског парламента Рома и аутор изложбе.

Током изложбе „Реч Рома” у музеју ће бити изложена и прва књига о Ромима из 1803. године.

– Те године је, иначе, објављено само девет књига на српском језику, између осталих и ова. Аутор је Петар Аксибарковић, а поједини делови књиге су на ромском – објашњава наш саговорник.

У поставку је укључена и прва Библија преведена на ромски језик у нашој земљи и то 1938. године, примерци листа „Романо лил” који је у Београду излазио 1935. године, као и први текст на ромском језику у свету, објављен 1537. године у Енглеској.

Осим изложбе, у просторијама музеја ће сваког петка, суботе и недеље бити организована и предавања из области ромологије на којима ће заинтересовани моћи боље да се упознају са ромском културом, историјом и језиком. Организаторима је, за сада, највећу помоћ пружила Скупштина града и градоначелник Београда Драган Ђилас, а како каже Ацковић, очекују да ће се и многе друге институције, попут Министарства културе, укључити у овај пројекат.

Ацковић каже да је ово први прави ромски музеј у југоисточној Европи, јер се иначе тековине ромске културе углавном приказују као сталне поставке у музејима другог типа. Он наглашава да све у овом музеју почевши од експоната, преко кустоса, па до чистачица има префикс „ромско” и да се ради о врло компетентним и адекватно образованим људима. Мањак простора, како каже Ацковић, биће надокнађен са десет рачунара у којима ће бити похрањено преко 150.000 докумената у вези са овом изложбом.