Климатски изазови Америке и Кине

Месец дана пред прву посету Барака Обаме Пекингу и мање од педесет дана до почетка климатског самита у Копенхагену, председници две економске силе које штетним емисијама највише загађују планету разговарали су о проблему климатских промена.

„Развој билатералне сарадње поводом климатских промена није само у интересу заједничких напора међународне заједнице да се овај проблем реши, већ има велики значај за напредак кинеско-америчких односа”, рекао је кинески председник Ху Ђинтао у телефонском разговору са председником САД, који се водио јуче ујутру по пекиншком времену, пренела је Синхуа.

Обама је узвратио да су Сједињене Америчке Државе ради успеха преговора у Копенхагену спремне да сарађују са свима.

Скуп више од 190 чланица УН најављује се као „историјски” и „последња шанса за спас планете”, јер се очекује споразум који би наследио Кјото протокол. Међутим, децембарски датум се приближава (7–18), а ни на једном од припремних састанака није остварен значајнији помак.

Суштински неспоразум лежи у томе како ограничити емисије угљен-диоксида и других гасова са ефектом стаклене баште да би се загревање планете зауставило на два степена Целзијуса више у односу на преиндустријски период.

Док је један број развијених земаља спреман да се јасно обавеже у бројевима (Јапан да ће смањити емисије за 25 одсто, Европска унија за 30), дотле су Кина и САД ради да обећања остану на нивоу „снажне посвећености”, без помињања конкретних бројева.

Иако Америка има највећу одговорност за досадашње емисије, Кина је за десет година удвостручила емисије угљен-диоксида, са три на шест милијарди тона. По неким проценама, до 2030. године две трећине штетних гасова ће долазити из земаља у развоју, које, по Кјоту, нису имале никакве лимите, а сада не желе да постављањем горњих граница ограниче даљи економски раст.

У последње време успех самита у Копенхагену све се више везује за још неизвесно присуство америчког председника.

Иако је скуп планиран на нивоу министара за заштиту животне средине, откако је премијер Гордон Браун најавио да ће лично отпутовати у данску престоницу, из Британије стижу позиви Обами да заборави неуспех олимпијске кандидатуре Чикага који га веже за овај град и да „резервише карту за Копенхаген”.

Специјални изасланик Стејт департмента Тод Стерн изјавио је у понедељак у у Лондону после дводневног скупа водећих економских сила, уједно и највећих загађивача планете, да није искључена могућност да се Обама „у правим околностима” појави у данској престоници.

Климатска политика је била део оних предизборних обећања у којима је амерички председник најављивао велики заокрет у односу на политику претходника.

Проблем је у томе што закон о клими још није дошао на  дневни ред у Сенату, где се тренутно „заглавила” реформа здравства, и питање је да ли ће уопште доћи до почетка самита у Данској.

Представнички дом Конгреса усвојио је закон у јуну. Њиме је зацртано да се до 2020. емисије смање за 17 одсто у односу на 2005. Предвиђен је, такође, систем „ограничи, па тргуј”, што би подразумевало формирање тржишта на којем ће компаније које пробију лимит моћи да купе кредит од оних „зелених”.

Против закона су већина републиканаца и неке демократе, као и пословни људи који верују да ће пратећи порези бити неподношљиви за бизнис и обичне људе. У последњих десетак дана, међутим, два републиканска сенатора су најавила подршку закону, што је повећало наду да је изгласавање могуће пре самита у Данској.

Уколико закон не прође у Сенату, постоји опасност да се у Копенхагену понови оно што се десило са Кјото протоколом. Тадашњи председник Бил Клинтон потписао је споразум, али су га Сенат и Џорџ Буш одбацили са образложењем да је сувише штетан за америчку економију.