Обама смањује плате банкарима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. октобра – Волстрит, центар америчких финансија и седиште берзанских активности, претрпео је двоструки удар који је оцењен као досад највеће мешање државе у приватни бизнис и његову слободу да се о зарадама одлучује искључиво у сопственим управним одборима и акционарским скупштинама.

Централна банкарска институција Америке, Федералне резерве, обелоданила је прво да уводи нови систем надзора над системе исплате зарада и стимулација (бонуса) у преко 5.000 банака и финансијских кућа које су под њеном контролом, а посебно код 28 највећих – у циљу спречавања „претераних ризика” и праксе која је подстицала менаџерске потезе усмерене на краткорочну добит, а на уштрб дугорочне стабилности.

У исто време, Обамин „платни цар”, специјални саветник који је овлашћен да надгледа седам великих корпорација (Ситигруп, Банк ов Америка, АИГ, „Џенерал моторс”, ГМАЦ и две филијале „Крајслера”) које су добиле преко 300 милијарди долара државне помоћи да би преживеле кризу, одлучио је да овогодишње зараде њихових менаџерских тимова скреше и до 90 одсто, кад је реч о готовинском делу тих пакета, док надокнаде у акцијама и другим бенефицијама нису диране.

Изван ове двоструке контроле државних органа остали су међутим високоризични „хеџ” фондови и приватни инвестиционог капитал, који задржавају комплетну аутономију коју су имали и досад.

Управо објављени потези део су настојања да се целокупни финансијски систем боље регулише, због уверења да је управо недостатак чвршћих правила довео до праксе да су менаџери финансијских кућа, имајући у виду своје годишње бонусе тешке милионе долара, од Волстрита направили „казино”, улазећи у послове који јесу доносили краткорочну добит, али су за крајњи исход имали урушавање целог система.

Нова правила настоје да ово промене, везујући стимулансе за дугорочне, а не краткорочне резултате. На овај начин америчка пракса се приближава европској, али се не примењује у целости, нити Америка прихвата увођење међународних стандарда у овај сектор, о чему се много говорило на последњим скуповима Г-20.

(/slika2)Преовлађујућа оцена у првим реакцијама на ове потезе јесте да је у питању „добра политика”, али „сумњив бизнис”. Политички аспект је у томе што ће мере бити поздрављене у јавности, озлојеђене после недавних саопштења са Волстрита о томе да ће руководства великих кућа на крају године укњижити милионске бонусе, у околностима када незапосленост у Америци достиже највећи ниво у последњих 26 година.

Најекстремнији пример је објава финансијске групације Голдман Сакс, која је добила и у међувремену вратила 10 милијарди државне помоћи, да је за овогодишње плате и бонусе издвојила 16,8 милијарди долара. То је изазвало страховања да се Волстрит враћа лошим пред кризним навикама.

У критикама најновијих мера указује се да нису довољно системске, јер, између осталог, није демонтирана доктрина „сувише велики да пропадну”, примењена на врхунцу кризе, када је држава својим финансијским инјекцијама спасавала највеће банке како би спречила да са собом у пословни амбис повуку и целу економију. Због тога се сматра да ће ове куће и даље ризиковати, рачунајући да ће, ако загусти, опет добити државни појас за спасавање.

Ништа, затим, системски не спречава праксу трговине „дериватима”, финансијским инструментима које су банке измислиле да би у својим билансима исказивале велике, углавном фиктивне, профите. Најзад, указује се да је, кад бизнис учи како да се понаша, држава на веома клизавом терену.

Нове мере је синоћ подржао председник Обама, речима да „није у складу са нашим вредностима то што директори великих фирми себи исплаћују велике бонусе чак и кад те фирме опстају само захваљујући парама пореских обвезника”.

Милан Мишић

----------------------------------------------------

Пад Обамине популарности

 Барак Обама је у трећем овогодишњем кварталу доживео и пад популарности већи него иједан његов претходник за то време, показало је овонедељно сондирање председниковог рејтинга које је спровео Галуп. Начин на који он обавља свој посао сада одобрава само 53 одсто Американаца, у поређењу са 63, односни 62 одсто у првом и другом кварталу. Истраживање је показало и да је прва дама Мишел Обама тренутно популарнија од свог супруга.

М. М.