Obama smanjuje plate bankarima

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23. oktobra – Volstrit, centar američkih finansija i sedište berzanskih aktivnosti, pretrpeo je dvostruki udar koji je ocenjen kao dosad najveće mešanje države u privatni biznis i njegovu slobodu da se o zaradama odlučuje isključivo u sopstvenim upravnim odborima i akcionarskim skupštinama.

Centralna bankarska institucija Amerike, Federalne rezerve, obelodanila je prvo da uvodi novi sistem nadzora nad sisteme isplate zarada i stimulacija (bonusa) u preko 5.000 banaka i finansijskih kuća koje su pod njenom kontrolom, a posebno kod 28 najvećih – u cilju sprečavanja „preteranih rizika” i prakse koja je podsticala menadžerske poteze usmerene na kratkoročnu dobit, a na uštrb dugoročne stabilnosti.

U isto vreme, Obamin „platni car”, specijalni savetnik koji je ovlašćen da nadgleda sedam velikih korporacija (Sitigrup, Bank ov Amerika, AIG, „Dženeral motors”, GMAC i dve filijale „Krajslera”) koje su dobile preko 300 milijardi dolara državne pomoći da bi preživele krizu, odlučio je da ovogodišnje zarade njihovih menadžerskih timova skreše i do 90 odsto, kad je reč o gotovinskom delu tih paketa, dok nadoknade u akcijama i drugim beneficijama nisu dirane.

Izvan ove dvostruke kontrole državnih organa ostali su međutim visokorizični „hedž” fondovi i privatni investicionog kapital, koji zadržavaju kompletnu autonomiju koju su imali i dosad.

Upravo objavljeni potezi deo su nastojanja da se celokupni finansijski sistem bolje reguliše, zbog uverenja da je upravo nedostatak čvršćih pravila doveo do prakse da su menadžeri finansijskih kuća, imajući u vidu svoje godišnje bonuse teške milione dolara, od Volstrita napravili „kazino”, ulazeći u poslove koji jesu donosili kratkoročnu dobit, ali su za krajnji ishod imali urušavanje celog sistema.

Nova pravila nastoje da ovo promene, vezujući stimulanse za dugoročne, a ne kratkoročne rezultate. Na ovaj način američka praksa se približava evropskoj, ali se ne primenjuje u celosti, niti Amerika prihvata uvođenje međunarodnih standarda u ovaj sektor, o čemu se mnogo govorilo na poslednjim skupovima G-20.

(/slika2)Preovlađujuća ocena u prvim reakcijama na ove poteze jeste da je u pitanju „dobra politika”, ali „sumnjiv biznis”. Politički aspekt je u tome što će mere biti pozdravljene u javnosti, ozlojeđene posle nedavnih saopštenja sa Volstrita o tome da će rukovodstva velikih kuća na kraju godine uknjižiti milionske bonuse, u okolnostima kada nezaposlenost u Americi dostiže najveći nivo u poslednjih 26 godina.

Najekstremniji primer je objava finansijske grupacije Goldman Saks, koja je dobila i u međuvremenu vratila 10 milijardi državne pomoći, da je za ovogodišnje plate i bonuse izdvojila 16,8 milijardi dolara. To je izazvalo strahovanja da se Volstrit vraća lošim pred kriznim navikama.

U kritikama najnovijih mera ukazuje se da nisu dovoljno sistemske, jer, između ostalog, nije demontirana doktrina „suviše veliki da propadnu”, primenjena na vrhuncu krize, kada je država svojim finansijskim injekcijama spasavala najveće banke kako bi sprečila da sa sobom u poslovni ambis povuku i celu ekonomiju. Zbog toga se smatra da će ove kuće i dalje rizikovati, računajući da će, ako zagusti, opet dobiti državni pojas za spasavanje.

Ništa, zatim, sistemski ne sprečava praksu trgovine „derivatima”, finansijskim instrumentima koje su banke izmislile da bi u svojim bilansima iskazivale velike, uglavnom fiktivne, profite. Najzad, ukazuje se da je, kad biznis uči kako da se ponaša, država na veoma klizavom terenu.

Nove mere je sinoć podržao predsednik Obama, rečima da „nije u skladu sa našim vrednostima to što direktori velikih firmi sebi isplaćuju velike bonuse čak i kad te firme opstaju samo zahvaljujući parama poreskih obveznika”.

Milan Mišić

----------------------------------------------------

Pad Obamine popularnosti

 Barak Obama je u trećem ovogodišnjem kvartalu doživeo i pad popularnosti veći nego ijedan njegov prethodnik za to vreme, pokazalo je ovonedeljno sondiranje predsednikovog rejtinga koje je sproveo Galup. Način na koji on obavlja svoj posao sada odobrava samo 53 odsto Amerikanaca, u poređenju sa 63, odnosni 62 odsto u prvom i drugom kvartalu. Istraživanje je pokazalo i da je prva dama Mišel Obama trenutno popularnija od svog supruga.

M. M.