Квалитет је у детаљима

На ободу Београда некада су се подизали мотели („Чарапићев брест”, „Хиљаду ружа”, „Ромео и Јулија”, „Јапански цвет”, „Радмиловац”...) који су углавном служили за оно што се еуфемистички у хотелијерству назива „дневни одмор”. С новим веком дошли су и нови захтеви потенцијалних гостију који су тражили нове услове смештаја. Тако је настао концепт кампус хотела. Типичан пример такве лагодне хацијенде је „Президент” у насељу Ковилово.

„Президент” је подигнут на 12 километара од Теразија правцем према Зрењанину. После соцреалистичког амбијента Зрењанинског пута, „Президентових” пет звездица засијају неочекивано. Хотелски комплекс се простире на 26 хектара ушушканих шумом према друму и њивама које га одвајају од индустријских постројења некадашњег Пољопривредног комбината Београд.

– Туризам је у детаљима – каже директор Жељко Цицовић, искусни први човек хотелских ведета у Сарајеву, „Стојчевца” на Илиџи и „Бистрице” на Јахорини. Један од тих детаља, присутан у свакој од 27 соба, јесте интерактивна телевизија, која поздрави госта његовим именом. А онда му омогући приступ интернету, видеу и кабловској мрежи, а пренесе му и поруке остављене преко рецепције.

Хотел је власништво Милана Шотре, Херцеговца из Козица код Стоца, који је само хтео да отвори стрелиште за покретне мете – спорт у којем је био шампион. Али, после се посао отргао контроли и градња се наставила.

Стрелиште је добило сертификате за Светски куп и рекреативци могу да користе његових 15 машина које се активирају на глас. Пушка се изнајмљује за 20 евра дневно, 25 метака за 450 динара и исто толико новца за 25 глинених голубова. (Ко има, њему није много, а ко нема, њему и не треба, или преведено – свуда у свету се живи по спратовима.)

Мана „Президента” је неинтегрисани спортски део са самим хотелом, што га смешта у групу спортских кампуса. Сала је врхунског квалитета, за тенис, групне спортове, на спрату су сауне и столови за масажу. Отворени базен је, трапаво, измештен на другу страну комплекса, али ће очекиване доградње покушати да направе целину од ових врхунских делова.

Осим стерилно чистих соба, поменимо сервис из Италије и порцелан из Енглеске. Хотел је обогаћен десетинама вредних уметничких слика. Особље је наглашено љубазно. Парови који се венчају у „Президенту”, осим гратис апартмана у којем ће их чекати шампањац у леду, засадиће и дрво на којем је плочица с њиховим именима. Како расте брак, тако ће и дрво, а и сам комплекс у којем је засађено. А пошто „Президент” није франшиза већ сопствени изум, са свим манама и врлинама домаће памети, требало би га подржати као напор да се стандарди некадашњег мотелског смештаја подигну на светски ниво. И онда је то још један начин да се измери проток времена у српском хотелијерству.