Немцима ипак сметају атомске бомбе

Три недеље трајали су тешки и компликовани преговори конзервативне Уније (ЦДУ/ЦСУ) и либерала о формирању нове немачке владе. Резултат: направљена је подебела програмска књига (250 страница) по којој ће нова коалициона влада Ангеле Меркел, у наредне четири године, управљати Немачком.

У коалиционом договору, како истичу медији, има много компромиса па је тако Либерална партија, иако слабији партнер, „победила” у расправи о судбини преосталог америчког нуклеарног оружја у Немачкој. Један од политичких циљева новог кабинета Ангеле Меркел биће отварање преговора са САД (и НАЗО) како би Американци однели своје атомске бомбе.

Амерички нуклеарни арсенал смештен у војним базама у Немачкој и другим европским државама увек је био најстроже чувана тајна. Познато је да су САД, у доба хладног рата, пребациле на Стари континент већу количину нуклеарног оружја тако да је Европа, рачунајући и совјетско наоружање, постала истинско „атомско буре барута”. После окончања хладног рата Сједињене Државе су постепено смањивале овај арсенал а најновије процене говоре да данас у Европи Американци имају око 350 атомских бомби. Поред Немачке америчко нуклеарно оружје стационирано је још у Холандији, Белгији, Великој Британији и Италији.

У Немачкој је главна база за америчко атомско оружје била у Рамштајну. Немачки војни експерти тврде да је у овој бази, у покрајини Рајнланд Пфалц, било смештено 130 атомских бомби. Иако званичне потврде нема, наводи се, како сасвим поуздан податак, да су САД почетком 2005. године „угасиле” овај атомски центар.

Данас Американци, кажу незваничне али поуздане процене, имају у Немачкој између 10 и 20 атомских бомби које су смештене у немачко-америчкој војној бази Бихел, такође у покрајини Рајнланд Пфалц. Оно што је посебно занимљиво је процена да су ове бомбе остале у Бихелу јер је предвиђено да се за њихову употребу користе немачки борбени авиони.

У Бихелу су, наводе немачки медији позивајући се на војне стручњаке, смештене атомске бомбе типа Б-61. Реч је о оружју развијеном 1963. у Лос Аламосу. Производња је почела 1968. а процењује се да је укупно направљено 3155 комада Б-61. Широм света још је спремно за употребу око хиљаду бомби овог типа од чега је готово половина стационирана у Европи.

Судбина америчких атомских бомби у Немачкој ове године већ је била тема политичких разговора. У априлу су тадашње опозиционе странке поднеле захтев да Бундестаг донесе одлуку о „протеривању” овог нуклеарног оружја, али је тадашња већина – Унија и социјалдемократи – одбацила такву идеју. Остало је, међутим, упамћено како је канцеларка Ангела Меркел тврдила да Немачка има обавезе према САД и НАТО које предвиђају и стационирање нуклеарног оружја. Недељник „Штерн” тада је пренео и чврст став Министарства одбране: у НАТО озбиљно слушају само државе у којима је стационирано америчко атомско оружје.

После септембарских парламентарних избора све се, међутим, променило. У прављењу нове коалиционе владе либерали су „изгурали” свој захтев да се реши проблем америчког атомског наоружања у Немачкој. Либералима је посебно наруку ишла и чињеница да је у међувремену председник САД Барак Обама озбиљно покренуо питање нуклеарног разоружања.

У сваком случају предстоје озбиљни преговори Берлина, САД и НАТО о америчким атомским бомбама. Немачка позиција више је него повољна: геостратешке промене у свету драстично су уклониле „политичко-психолошки значај америчког нуклеарног оружја у Европи”, некадашњег противника на истоку Старог континента више нема а против терориста атомска бомба потпуно је бескорисна.

Жарко Ракић