НЕ ТАЛАСАЈ НЕПАРТИЈСКИ

Оставка др Драгане Јовановић, секретарке за здравство у градској управи Београда, још једном је показала да без снажне страначке подршке не може да се одржи неко ко је непартијска личност,а има озбиљне намере да мења стање у овој изузетно значајној делатности. На ову функцију Јовановићеву је управо као нестраначку личност предложио ЛДП, али се из текста њене оставке може видети да није имала праву подршку ове странке која се залагала за деполитизацију, професионализацију и департизацију градске управе и јавних предузећа.Ни остале странке владајуће коалиције у Београду нису сматрале за потребно да подрже основне идеје секретарке за здравство. За њих је она изгледа била невољно прихваћени ексцес, непартијска личност која не води довољно рачуна о реалном односу снага који се заснива на основној идеји да нико у олигархијској номенклатури не сме много да таласа.

У тексту оставке прецизно су наведени разлози који су Јовановићеву руководили да се повуче са ове функције. ,,Како је реална ситуација у здравству одраз цинизма политичке стварности, ја као нестраначка личност, која сматра да здравствена делатност не сме да буде предмет непрестаних политичких условљавања и компромиса, немам простора за нормалан рад у тим условима”.

У својим ранијим иступањима секретаркаје заступала становиште да се у здравственим установама мењају само имена а настављена је иста политика тако да тиме ништа није постигнуто.Бојим се да ће у здравству политика увек имати негативан утицај, јер постоје међусобна условљавања странака”, њена је главна порука. Уњој је садржан став о непроменљивости партијских мешетарења и политичких трговања као неумољиве константе наше политичке праксе.То је др Драгана Јовановићдобро искусила на кожи. Очигледно је да је и њој већ на почетку мандата било јасно да нема адекватну страначку подршку за корените промене у финансирању и руковођењу у здравству.

Реаговање Дејана Ранђића,председника одборничке групе ЛДПу градској скупштини,много говори о карактеру нашег страначког политичког живота: ,,ЛДП је потпуно подржавао др Јовановић у њеном раду, али ми немамо право да оспоравамо њену одлуку. Знамо да је била изложена притисцима,али и да не жели да се одрекне своје каријере на универзитету. ЛДП сматра да оно што је др Јовановић започела да ради у области здравства мора да се настави.Њен одлазак је велики ударац концепту департизације и ми пред тиме нећемо окретати главу.На готово све ванстраначке личности на функцијама на градском нивоу полуписмени партијски чиновници врше директан притисак”.

Очигледно је,нико нема право да оспорава одлуку др Драгане Јовановић коју су они тако одлучно подржавали да је она на крају управо због недостатка јасне подршке и поднела оставку. Њој својевремено није било омогућено да се директно обрати одборницима на седници градске скупштине. Лицемерство је тим веће јер ће ЛДП наставити да спроводи оно што је она започела у области здравства. Али то више неће чинити непартијска личност притиснута ,,полуписменим партијским чиновницима” која се очигледно није сналазила у међустраначким условљавањима,што је данас суштина наше политике,и то не само на нивоу градске управе у Београду. И функционери ЛДП-асу овом приликом јасно показали да су дисциплиновани партијски чиновници којима је интерес одржања тешком муком створене владајуће коалиције врховни принцип у прагматично схваћеној реалној политичкој ситуацији.

И градоначелник Београда је изразио своју снажну подршку секретарки за здравство,а она је ипак поднела оставку. Индикативно је да се Демократска странка не оглашава ни након покретања истражних поступака против њених кадрова у здравству.Али то је познати манир ове странке.

Улазак у отворени сукоб с моћним лобистичким и политичким групама показао је да неприпадање водећим странкама не отвара никоме реалну могућност да се избори зарадикалније промене не само у здравству. Др Драгана Јовановић је очигледно била усамљена у својим часним намерама али су странке и овог пута остале верне себи: за њих је далеко најважнијене таласати, не нарушавати успостављени договор о одржавању коалиције на власти.Ова оставка је изузетно важна не само политичка порука, она делује као снажно упозорење да брисани простор чека сваког оног ко покушава да делује мимо успостављених и уходаних политичких договора и трговачких аранжмана.Од најављене департизације након ове оставке није остало ништа, само још једно у низу толико пута виђених неиспуњених предизборних обећања.Пирова победа др Јовановић може послужити самокао утеха за оне који се надају да храброст, осећај части, одговорност и критички дух нису у потпуности нестали из нашег политичког живота.