Срби нерационално пију антибиотике

У Србији је данас могуће купити сваки лек без рецепта, укључујући и антибиотике. Указујући на последице ове лоше праксе директорка Института за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију Медицинског факултета у Београду професорка др Милица Простран износи званичне податке – у Србији се годишње попије 30 одсто више антибиотика него што је просек за Европу.

– Срби воле да се лече сами, али нерационална примена антибиотика је наш све већи проблем. Становништво не схвата зашто је важно да се антибиотик пије само када се лечи бактеријска инфекција, а не вирусна, што је најчешћа лоша пракса. Такође, антибиотик се увек мора дати после потврђене инфекције на биограму, у довољној, прописаној дози, а пацијент мора да га пије одређени број дана, а не да после знакова побољшања, када је висока температура прошла, прекине терапију. Ефикасност антибиотика ће бити мања уколико се не поштују правила, а наши грађани нису свесни какве штете од тога има цело друштво, јер ефикасан лек одједном постаје немоћан, па се сви чуде како је неко умро од упале плућа и како антибиотици нису помогли – објашњава др Простран.

За антибиотике је карактеристично да постоји такозвана географска резистенција, па већ и у Србији имамо градове где антибиотици имају различити степен ефикасности. Професорка Простран наводи пример антибиотика гентамицина на који су у Италији бактерије отпорне у 40 одсто случајева, док је овај проценат у Британији свега два одсто, захваљујући строгом прописивању антибиотика.

Примедба многих је да на листи лекова који се издају на рецепт нема многих нових, важних лекова. Да ли зато што смо сиромашна држава морамо да користимо само препарате домаћих фабрика лекова или генеричке лекове којима је истекла патентна заштита, па су много јефтинији од оригиналних?

– Нови лекови не значе увек да су бољи од старих, али су сигурно скупљи. Коришћење генеричких лекова је тренд присутан и у државама много развијенијим од Србије. Удео генеричких лекова на тржишту је одређен новцем. Лично мислим да наша листа лекова тренутно покрива могућности нашег Фонда здравственог осигурања, да је последњих година значајно поправљена, али наравно да се на листи због наших материјалних могућности не налазе најновији и најскупљи лекови за одређене болести – одговара професорка Простран, која је тренутно и на челу Службе за клиничку фармакологију у Клиничком центру Србије.

Наша саговорница додаје како је нормално да човек жели увек да купи себи оно најбоље и најскупље, али на крају купи оно што себи може да приушти. Слично је и са државом, па др Милица Простран није изненађена најавом да је лекарима Влада Србије, због спаса привреде, препоручила да преписују лекове домаћих фабрика лекова „Галенике” и „Хемофарма”.

– Нико не може да порекне да смо имали нелогично стање на листи лекова где се у појединим тренуцима налазило и десетак, практично, истих аналгетика (лекова против болова) или пет-шест истих антибиотика, јер држава није на време направила механизам да ограничи број паралела, него је то препуштено тржишту. Сада је неопходно због кризе такву праксу променити, а то је врло шкакљиво питање – каже др Милица Простран.

Оливера Поповић