Идеолошке поделе не бледе

Шабац –Пре шест и по деценија, 23. октобра 1944. године, Шабац је ослобођен од окупатора. Прота Григорије Бабовић у свом дневнику записао је да су тога дана у 13 часова немачки војници напустили град, срушивши за собом мост на Сави. Сат-два потом из правца Мачве ушли су партизани, око којих су почели да се окупљају грађани који су играли и певали... Само четири дана касније, 27. октобра на Свету Петку, на срушеном мосту почела су прва комунистичка стрељања. Шабачке трагичне поделе на четнике и партизане, жртве и џелате, још нису избледеле...

Све до 2000. године 23. октобар се славио као Дан града, када су полагани венци на Партизанском гробљу, где је сахрањено око 3.500 бораца и жртава фашистичког терора, који су ексхумирани на више стратишта у шабачком крају. Празник је потом укинут, а из назива установа, школа и улица избрисана су сва имена која су имала везе са НОБ-ом. Културни центар и гимназија више не носе име Вере Благојевић, позориште ЉубишеЈовановића, библиотекаЖикеПоповића, основне школе Милеве Косовац и Села Јовановића... Без улице је остала и Лепа Срнић, мајка четворице првобораца, који су погинули од јесени 1941. до пролећа 1942. године.

– Да ли неко заслужује да његово име понесе установа или улица одређивала је комисија за коју сматрам да је била компетента. Локална самоуправа је имала само један захтев – да се избегне сваки идеолошки предзнак, што ће важити и убудуће. Не кажем да је добро брисати називе, али и претходници су то чинили. Реалнији је проблем што још немамо празник града. Можда је то датум када је Шабац ослобођен у Првом светском рату или неки други значајан догађај, о чему ће се најбоље изјаснити историчари – рекао је за наш лист председник Скупштине града др Слободан Мирковић, који је 23. октобра положио венац на Партизанском гробљу. Он је нагласио да то чини за све који су дали живот за ослобођење земље, без обзира на националну, верску и идеолошку припадност.

Највише буре због промене назива изазвало је брисање имена великанајугословенскепозоришнесцене Љубише Јовановића, рођеног Шапчанина. Јовановић се уратнимгодинама, послеизбегличкоглутањанарелацијиЗагреб– Љубљана– Сплит, прикључиоКазалиштународногослобођења, што је била главна замерка и „јаче” од вишестотинапозоришних и 27 филмских улога и Стеријиненаграде.Укинуте су чак и позоришнесвечаности„ЉубишаЈовановић”, чији су лауреати били МираСтупица, МираБањац, РужицаСокић, ЉубаТадић, ФабијанШоваговић, МилошЖутић, РадеШербеџија, ПетарБожовић, ДанилоСтојковић, ПредрагЕјдус...

Међутим, протести глумачких удружења нису одвратили локалну самоуправу, а убрзо потом из дворишта гимназије уклоњене су и бисте четири народна хероја Југославије, бивших ученика ове школе, већ поменуте Вере Благојевић, Мике Митровића, Драгана Срнића и Радојке Лакић. Иницијатива је потекла од Школског одбора на чијем челу се налазио садашњи градоначелник Милош Милошевић, а јавно је реаговао једино професор књижевности Мирослав Јовановић, који је покушао да укаже да су студенти медицине Вера Благојевић и Мика Митровић своје животе на олтар слободе положили већ на почетку рата.

– Промена назива установа и улица је један сраман чин и онога тренутка када Социјалистичка партија Србије дође на власт у Шапцу вратићемо имена свих часних и храбрих људи који су дали живот за отаџбину – каже секретар Градског одбора СПС-а Дејан Терзић, који је испред ове партије положио венац на Партизанском гробљу. Пошту страдалима одали су тог дана још само представници СУБНОР-а и Удружења војних пензионера.

Жртвама комунистичког терора, а рачуна се да је на старом железничком мосту од октобра 1944. до пролећа 1945. године без суда убијено око 2.000 неистомишљеника, парастос ће у цркви Свете Петке у уторак 27. октобра са почетком у 9 часова служити владика шабачки Лаврентије. Ова црква, први и за сада једини споменик те врсте у Србији, саграђена је после 2000. године на иницијативу Удружења грађана „Мост”, које окупља потомке жртава и пријатеља страдалника. После литургије биће представљена књига „Црвена куга” аутора Антонија Ђурића.

Мирољуб Мијушковић