Дипломатски шармер

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Када је деведесетих прошлог века, у познатим октобарским догађајима, тројка „џемпераша” – Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић свргла власт и заузела фотеље, међу њима није било Ратка Кнежевића, јер је он већ тада био човек у оделу и са краватом.

Блиски људи из времена пријатељства Ђукановића и Кнежевића кажу да је Милу импоновало, тих деведесетих, јавно појављивање са шармантним, образованим и сналажљивим Ратком, све до тренутка док и он није кренуо у свет са оделом и краватом.

Ратко Кнежевић је вероватно први Црногорац који је „танцовао” са Клаудијом Шифер и био први на инаугурацији Џорџа Буша. Има два држављанства – Велике Британије и Хрватске. Данас живи у Британији.

Кнежевић је у Београду дипломирао социологију на Филозофском факултету, и у Фиренци, на Институту за језике, италијански језик. Радио је као новинар у београдском „Студенту”, словеначком „Делу”, хрватском „Телексу”, „Данасу”. Писао је и за „Репортер”, „Дугу”, „Интервју”. Појављивао се и на ТВ Црне Горе...

Тренутно једна од најконтроверзнијих личности на овим просторима, Кнежевић се опростио од новинарства и на молбу свог пријатеља Ђукановића прихватио да му буде саветник, да би га средином прошле деценије Ђукановић послао за шефа трговинске мисије у Вашингтону:

„Мило Ђукановић ме замолио да помогнем и њему и Црној Гори и отворим врата света и САД”, тврдио је Кнежевић.

Причало се да је „Дипломатски шармер”, како су некада звали Кнежевића у политичким круговима, посебно задужио Ђукановића јер је убедио многе моћне и утицајне Американце да Мило Ђукановић није само „дим и паклица од цигарета” већ човек који је одлучио да окрене леђа Слободану Милошевићу. Након тога, „Црна Гора је, поред Израела, постала највећи прималац америчке директне финансијске помоћи по глави становника”.

Кнежевић никада није крио да је „за Црну Гору одрадио два велика међународна посла”. Почетком деведесетих је за Ђукановићеву владу посредством Бернија Еклстона купио авион „лирџет”, а четири године касније је снабдео црногорску полицију америчким униформама.

„Поверење да склапа уговоре са америчким лобистима од Ђукановића је наследио Ратко Кнежевић. Он је, као шеф трговинске мисије Црне Горе у САД, у фебруару 1997. године, са компанијом „Манат, Фелп енд Филипис”(МФФ) потписао уговор вредан 30.000 долара месечно ”, тврди наш извор који је желио да остане анониман.

МФФ је имао задатак да заступа интересе Владе Црне Горе и уговара и организује сусрете са представницима Конгреса и члановима администрације тадашњег председника САД Била Клинтона. Претпоставља се и да је „чувена” фотографија Ђукановића и Клинтона проистекла из овог аранжмана.

Од 2000. године уговори са америчким лобистима прелазе, макар формално, у надлежност МИП-а.

Упорно се саопштава да су се Кнежевић и Ђукановић покумили, али не и да је управо он, када се женио Подгоричанком Ољом, за кума звао Ђукановића. По узору на бројна слична кумства у Црној Гори, и њихово запада у ћорсокак. Кнежевић средином 1996. године почиње да се удаљује од Ђукановића, да би му затим постао политички противник јула 1997. године када је, осим Ђукановића и део ДПС-а под његовом контролом гласао за Слободана Милошевића као новог председника Југославије.

Кнежевић се поново појављује након убиства власника „Национала” Ива Пуканића и серије текстова у медијима у којима је изнео бројне оптужбе о везама Ђукановића и Станка Суботића са шверцом дувана и бројним нерасветљеним убиствима на Балкану.