Стара и савремена Грчка

Како бити фамилијаран са боговима, томе нас уче стари Грци, како је говорио Станислав Винавер, а у складу са тим један од перформанса на штанду Грчке, овогодишњег почасног госта 54. међународног Београдског сајма књига, назван је „Од богова ка људима”. Ово представљање грчког националног штанда организовано је у складу са огромним наслеђем старе Грчке, њеним завештањем остављеним култури Европе и света, али и са савременом грчком културом. Уприличено је под окриљем Националног центра за књигу Грчке, грчког Министарства културе и туризма, грчких писаца и издавача, као и амбасаде Републике Грчке у Београду.

Оно што краси улаз на грчки национални штанд, означавајући целину посвећену старој Грчкој, јесте статуа Младића са Антикитере, а реч је о изузетној копији коју је за ову прилику уступила Ризница археолошких ресурса (ТАП). Иначе, у оквиру грчког штанда, на површини од 200 квадратних метара, представља се савремена грчка књижевна продукција подељена у осам целина. Прва приказује роман, криминалистички роман и позориште, а следе поезија, књиге за децу, илустроване књиге, хуманистичке науке, историја, гастрономија, стара Грчка, курсеви грчког за странце, и православље.

У оквиру целине посвећене грчким књигама преведеним на српски језик представљају се нова издања: „Рођена као Гркиња” Мелине Меркури („Плави јахач”), „Осам грчких песника” у преводу Ксеније Марицки-Гађански (Задужбина Петар Кочић), затим књига за децу „Бљак” Харе Јанакопулу, („Креативни центар”), „Телемахова одисеја” Димитриса Мингаса, („Геопоетика”), „Личност и ерос” Христоса Јанараса (ИК „Беседа”), „Бар Флобер“ Алексиса Стаматиса, („Архипелаг”), „Од једне слике до друге” Димитрија Ноле, („Танеси”), „Љубав на Крфу” Косте Асимакопулоса (ИП „Просвета”), „Мрачни Вардар” Елене Хазури („Народна књига”), „Ген сумње” Никоса Панајопулоса („Октоих”) и друге.

Оно што употпуњује преводе грчке књижевности и науке на Сајму књига јесте и велики пројекат „Паидеје”, а реч је о изабраним Аристотеловим делима у преводу Слободана У. Благојевића са старогрчког.

Грчки штанд украшава и изложба цртача стрипова Аркаса, чија је четири издања „Господ воли лопова”, „Лоше друштво”, „Пацов ми у супи” и „Докторе, нешто ме притиска” објавила издавачка кућа „Парадигма”.

У делу посвећеном поезији могу се чути снимци стихова грчких песника Одисеја Елитиса и Јоргоса Сефериса, добитника Нобелове награде за књижевност, а свакодневне пројекције документараца дешавају се у циклусима „Путовање по Грчкој”, Грчке туристичке организације, и „Грчки манастири”, Светогорског центра.

Од четрдесет издавача који учествују на изложби књига, девет је присутно у Београду. Међу њима су „Хестија”, „Милитос”, „Метаиксмио”, „Маларис-Паидеиа” и други. Поред представљања књига и пројекција филмова, грчки национални штанд имаће и разговоре на тему савременог грчког романа (сутра у 18.30), фудбала и књижевности (петак у 17.30), Кавафијеве глобализације (петак у 18.30), као и радионице за децу (данас у 10.30, сутра у 16.00). Пратећи програм Сајма је изложба „Фотографско путовање по Грчкој”, у Хеленском фонду за културу, у београдској улици Кнеза Милоша.