Мали, а велесиле

Свет треба да следи – Финску, најновија је препорука стручњака која делује као покушај преврата у познатом распореду утицаја. Ма, не долази у обзир да се угледамо на тог „патуљка” уместо, како смо навикли, на „џинове” глобалне сцене –- узвратиће многи, поготову глуви на поуке басне о жаби која се распрсла покушавајући да се надува до димензија вола.

Али, нигде није тако фино као у Финској, поручује лондонски Институт Легатум, на основу упоредног испитивања у 104 државе, у којима живи око 90 одсто човечанства. Та скандинавска земља је, по њему, овогодишњи светски шампион – у квалитету живота.

До одређивања нивоа квалитета живота, или „индекса просперитета”, дошло се применом критеријума знатно разноврснијих од уобичајених у којима превагу носе штуре бројке о бруто националном производу и дохотку по становнику. Рачуница је прављена на основу стања у девет категорија (са укупно 79 нијанси): 1. снаге економије тако да омогућава увећавање богатства, 2. предузетничког духа и примена нових идеја, 3. демократских институција које подстичу привредни раст, 4. доступности ефективног образовања, 5. здравственог стања нације, 6. безбедности којом се омогућава да људи остварују своје циљеве, 7. владавине која одржава ред и подстиче грађанско деловање, 8. личних слобода, 9. друштвених односа и домета сарадње у мањим заједницама.

Резултат је: поредак битно другачији од традиционалног односа снага. Уместо „громада”, мале нације избијају у врх светске егзистенцијалне пирамиде, као велесиле благостања. Као најпросперитетније, за Финском следе Швајцарска, Шведска, Данска, Норвешка – земље које немају више становника него Србија у њеним међународно важећим границама. Класичне водеће силе, сталне чланице Савета безбедности УН, осетно су скромније пласиране: 9. САД, 12. Британија, 17. Француска, 69. Русија, 75. Кина...

Оценама остварења сигурно ће приспети разни приговори, али се чини непобитном тврдња да је највиши степен квалитета живота, по примењеној методологији, и даље у Европи. Њених шест земаља је рангирано у првих десет, а чак 14 до 20. места које је припало – Словенији. Од земаља насталих из бивше СФРЈ, истраживањем су обухваћене још само Хрватска (35) и Македонија (59). Које би место заузела Србија – питање је на које одговор може да се потражи у већ наведеним пласманима са разних крајева света, чему додајемо још да је Мађарска 27, Бугарска 46, Румунија 48, Грчка 30, Словачка 34. као и да је Немачка заузела 14, Шпанија 19. а Италија 21. место.

Ни овај покушај свестранијег вредновања најбитнијег – квалитета живота – не може се третирати као нешто више од настојања да се објективизују околности које у великој мери подлежу субјективним склоностима. Знам, на пример, повише људи који би – независно од приложеног рангирања – пре изабрали да живе у крајевима с блажом климом, као што је медитеранска, него у надмоћно хармонизованим нордијским друштвима.

Ипак, рангирање се узима и као повод за појединачна преиспитивања и важна поређења. Америку, рецимо, брине што је с прошлогодишње деобе 4–6. места пала на 9. позицију. Најнеугодније је Зимбабвеу који је с 99. положаја склизнуо на само дно…

Занимљиво је да је Финска тријумфовала, а да није била прва ни у једној од девет дисциплина. Али је у свима била при врху, од 2. до 10. места. Њен пласман је тиме комплетирао новости у рангирању успешности при надметању са спољним конкурентима, уз претпостављено осећање унутрашњег задовољства. Укратко: да би доспео на водећу позицију, изван класичног одмеравања снага, препоручљиво је да будеш мали (Финска има 5,3 милиона становника), ни у чему „превише” истурен, а у целини – надмоћно уравнотежен…