Mali, a velesile

Svet treba da sledi – Finsku, najnovija je preporuka stručnjaka koja deluje kao pokušaj prevrata u poznatom rasporedu uticaja. Ma, ne dolazi u obzir da se ugledamo na tog „patuljka” umesto, kako smo navikli, na „džinove” globalne scene –- uzvratiće mnogi, pogotovu gluvi na pouke basne o žabi koja se rasprsla pokušavajući da se naduva do dimenzija vola.

Ali, nigde nije tako fino kao u Finskoj, poručuje londonski Institut Legatum, na osnovu uporednog ispitivanja u 104 države, u kojima živi oko 90 odsto čovečanstva. Ta skandinavska zemlja je, po njemu, ovogodišnji svetski šampion – u kvalitetu života.

Do određivanja nivoa kvaliteta života, ili „indeksa prosperiteta”, došlo se primenom kriterijuma znatno raznovrsnijih od uobičajenih u kojima prevagu nose šture brojke o bruto nacionalnom proizvodu i dohotku po stanovniku. Računica je pravljena na osnovu stanja u devet kategorija (sa ukupno 79 nijansi): 1. snage ekonomije tako da omogućava uvećavanje bogatstva, 2. preduzetničkog duha i primena novih ideja, 3. demokratskih institucija koje podstiču privredni rast, 4. dostupnosti efektivnog obrazovanja, 5. zdravstvenog stanja nacije, 6. bezbednosti kojom se omogućava da ljudi ostvaruju svoje ciljeve, 7. vladavine koja održava red i podstiče građansko delovanje, 8. ličnih sloboda, 9. društvenih odnosa i dometa saradnje u manjim zajednicama.

Rezultat je: poredak bitno drugačiji od tradicionalnog odnosa snaga. Umesto „gromada”, male nacije izbijaju u vrh svetske egzistencijalne piramide, kao velesile blagostanja. Kao najprosperitetnije, za Finskom slede Švajcarska, Švedska, Danska, Norveška – zemlje koje nemaju više stanovnika nego Srbija u njenim međunarodno važećim granicama. Klasične vodeće sile, stalne članice Saveta bezbednosti UN, osetno su skromnije plasirane: 9. SAD, 12. Britanija, 17. Francuska, 69. Rusija, 75. Kina...

Ocenama ostvarenja sigurno će prispeti razni prigovori, ali se čini nepobitnom tvrdnja da je najviši stepen kvaliteta života, po primenjenoj metodologiji, i dalje u Evropi. Njenih šest zemalja je rangirano u prvih deset, a čak 14 do 20. mesta koje je pripalo – Sloveniji. Od zemalja nastalih iz bivše SFRJ, istraživanjem su obuhvaćene još samo Hrvatska (35) i Makedonija (59). Koje bi mesto zauzela Srbija – pitanje je na koje odgovor može da se potraži u već navedenim plasmanima sa raznih krajeva sveta, čemu dodajemo još da je Mađarska 27, Bugarska 46, Rumunija 48, Grčka 30, Slovačka 34. kao i da je Nemačka zauzela 14, Španija 19. a Italija 21. mesto.

Ni ovaj pokušaj svestranijeg vrednovanja najbitnijeg – kvaliteta života – ne može se tretirati kao nešto više od nastojanja da se objektivizuju okolnosti koje u velikoj meri podležu subjektivnim sklonostima. Znam, na primer, poviše ljudi koji bi – nezavisno od priloženog rangiranja – pre izabrali da žive u krajevima s blažom klimom, kao što je mediteranska, nego u nadmoćno harmonizovanim nordijskim društvima.

Ipak, rangiranje se uzima i kao povod za pojedinačna preispitivanja i važna poređenja. Ameriku, recimo, brine što je s prošlogodišnje deobe 4–6. mesta pala na 9. poziciju. Najneugodnije je Zimbabveu koji je s 99. položaja skliznuo na samo dno…

Zanimljivo je da je Finska trijumfovala, a da nije bila prva ni u jednoj od devet disciplina. Ali je u svima bila pri vrhu, od 2. do 10. mesta. Njen plasman je time kompletirao novosti u rangiranju uspešnosti pri nadmetanju sa spoljnim konkurentima, uz pretpostavljeno osećanje unutrašnjeg zadovoljstva. Ukratko: da bi dospeo na vodeću poziciju, izvan klasičnog odmeravanja snaga, preporučljivo je da budeš mali (Finska ima 5,3 miliona stanovnika), ni u čemu „previše” isturen, a u celini – nadmoćno uravnotežen…