Veta oko sveta

Ko umišlja da postoji rešenje, taj predstavlja problem,opaska je američkog komičara Džordža Karlina, koja bi danas mogla da važi za sve veće zaplete i na političkoj sceni. U takvu „zamku“ upravo je upao i Savet bezbednosti UN: zamišljajući rešenje za zaraćenu Siriju, od sebe je napravio –dodatni problem.

Od jednog lokalnog loma napravio je globalni, diplomatski lom. Umesto da ispune osnovnu dužnost –očuvanje i unapređivanje svetske bezbednosti – velike sile su međusobnom neslogom dolile ulje na bliskoistočnu vatru.

Zapadne i arapske zemlje prebacuju Rusiji i Kini što su vetom sprečile donošenje rezolucije za stroži nastup prema režimu Bašara al Asada, a Moskva i Peking uzvraćaju da je ponuda odbačena jer nije predviđala i obuzdavanje pobunjenika. Obe strane su tvrdile da se zalažu za obustavu krvoprolića a međusobno se optuživale da ga pristupima uvećavaju…

U ranijim slučajevima, vetusu pribegavale i ostale tri stalne članice s takvim pravom:Amerika, Francuska i Britanija. Po završetku Hladnog rata, u kome su gotovo svaki čas Istok i Zapad stopirali jedan drugog i ostvarivanje volje većine Saveta, posezanje za vetom se proredilo, pa su bile oživljene ideje da se ta privilegija ukine ili bar demokratizuje –davanjem istog prava i još nekim važnim akterima. Ali, svakom ko bi pomislio da je mogućno devalvirati veto, pretio je veto.

Manje je poznato da među mnogobrojnim rezolucijama UN, ipak postoji jedna, obeležena kao „377 A“ a poznata pod nazivom „Ujedinjeni za mir“, koja je osporila domete veta pa i samog Saveta kao odlučujućeg organa Svetske organizacije. Predviđa, u najkraćem: da kad Savet bezbednosti nije u stanju (zbog veta) da ispunjava svoje obaveze, Generalna skupština, u kojoj su predstavnici svih država, može da se sastane u roku od samo 24 sata i dvotrećinskom većinom glasova preporuči kolektivne mere, uključujući i primenu oružane sile protiv narušavalaca svetskog mira i bezbednosti.

Dakle, mogla bi da bude primenjena i u sadašnjoj situaciji oko Sirije. Da se demokratski, podrškom ubedljive većine, odluči o merama za gašenje požara koji preti da se proširi na, ionako već vrlo zapaljivi, region, od Izraela do Irana, pa i dalje.

Njena upotrebna vrednost je, međutim, dosad proverena samo u dva navrata. Prvi put, kad se porodila –krajem 1950. u vreme korejskog rata. SSSR je tada bojkotovao učešće na sednicama Saveta bezbednosti, u znak protesta što Kinu predstavlja izbeglička vlada na Tajvanu, i Amerika je u Generalnoj skupštini izdejstvovala pomenutu rezoluciju, kojom je pridobila UN pojačanja i legitimitet za vojne akcije u prilog Južnokorejcima protiv Severnokorejaca uz koje su bile kineske trupe i sovjetski snabdevači. Drugi put – 1956. godine, kad je Amerika, zajedno sa SSSR (iako je on tada gušio bunu u Mađarskoj) bila inicijator mera koje su primorale Francusku i Britaniju (uložile veta) i Izrael da, u sueckoj krizi, okončaju napade na Egipat.

Vašington razmišlja, prenela je agencija Blumberg, da opet aktivira rezoluciju „Ujedinjeni za mir“ i tako pokuša da obesnaži veta Moskve i Pekinga. Za preračunavanja mu nije dovoljna matematika. Uzima u obzir verovatnoću bi i Amerika (sa učestalim vetiranjem rezolucija koje osuđuju Izrael) mogla da bude izložena sličnom premeravanju.

Proizlazi da glas velikih sila „protiv“, u Savetu bezbednosti UN, ne bi morao da obezvredi većinu koja je „za“, kad bi ona mogla da bude „kompletna“. Većina zemalja uvažava činjenicu da predstavljaju, čak i grupno, manjinu – po demografskoj, imovinskoj, vojnoj, privrednoj, političkoj snazi pa i po mogućnosti da svoje unutrašnje probleme otklanja spoljnim avanturama.

U svetskoj politici nikada nije važilo demokratsko izborno pravilo „jedan čovek, jedan glas“. U njoj jedan glas „odozgo“ vredi više od mnoštva „odozdo“. To potvrđuje i ekskluzivnost veta, dosad proglašenog više od 260 puta.

Dok privodim ovaj napis kraju, pristižu vesti da se nadmetanja oko Sirije nastavljaju i posle veta. Za sutra, u ponedeljak, najavljena je sednica Generalne skupštine kojoj Saudijska Arabija nudi nacrt rezolucije, sličan onom koji su blokirale Rusija i Kina.

Nije isključeno da, sledeće nedelje, dođe i do glasanja. Predlagači računaju da će dobiti većinsku podršku osudi Asadovog režima.

Zasad se ne pominje mogućnost pozivanja na rezoluciju „Ujedinjeni za mir“. Verovatno zato što se još ne naziru ni mir u Siriji ni dovoljna doza objedinjavanja u svetskoj organizaciji.

Više se, nažalost, dah rata oseća u palati na Ist riveru nego duh njene Povelje na ratištu. Za neuravnoteženost sveta – nema veta.