Близу договора са ММФ-ом

Близу смо договора сa ММФ-ом око буџета за 2010. годину, а тренутно се преговара о простору за субвенције и остале фискалне стимулансе и око правила прилагођавања пензија и плата у наредним годинама, након одмрзавања, изјавила је министарка финансија Диана Драгутиновић на јучерашњем Националном буџетском форуму, одржаном под слоганом „Скоцкајте буџет”, у организацији невладине експертске организације „Проконцепт”.

Буџет за наредну годину, који ће износити „између 620 и 640 милијарди динара”, по речима Драгутиновићеве, неће бити револуционаран, али ће донети смањење учешћа јавне потрошње у бруто домаћем производу за два одсто – са 44,5, колико је просечно износила у периоду од 2006. године, на 42,5 процената у 2010. години.

– У њега ће бити уграђене: мере штедње (попут замрзавања плата и пензија, редукције броја запослених, смањења трошкова радног места), добро циљана социјална заштита (уз могуће уштеде на накнадама зарада за породиље, тако што би се за обрачун узимала просечна плата породиље у последњих годину дана, уместо последње исплаћене), мањи број приоритета у капиталним издацима са фокусом на велике пројекте и субвенције и подстицаји лимитирани величином дефицита – објаснила је Драгутиновићева.

Она је изразила спремност надлежних да се више не дозволи експериментисање у фискалној политици: да се донесе закон о фискалној одговорности у који ће се уградити фискална правила или уведе фискално веће или савет као независни контролор који би водили рачуна да ли је буџет у сагласности са фискалним правилима, да ли је сагласан са циљаном равнотежом у средњем року и са стабилним или опадајућим јавним дугом. Министарка сматра да би то тело могло да, уместо Министарства финансија, ради пројекције прихода, оцену трошкова и користи од најкрупнијих фискалних стимуланса и да би требало да има моћ санкционисања лошег понашања.

Иначе, Драгутиновићева је врло конкретно, бројевима, поткрепила констатацију о несавршености досадашњег буџетског система: где није обухваћено око 100 милијарди динара сопствених прихода буџетских корисника и не види се како се троши око 130 милијарди динара из пројектних зајмова, донација, развојне помоћи; у коме разни порески изузеци поједу 35 милијарди буџетских динара (код пореза на добит губитак на изузецима већи од наплаћеног износа); у коме на разне видове државне помоћи оде и до 120 милијарди динара, чак четири одсто БДП-а, иако је нормално да то буде 1,5, односно у транзиционим земљама највише два процента...

А кад је реч о монетарној политици, Бранко Хинић, генерални директор сектора за економске анализе и истраживања НБС, за наредни период је најавио „обазриво релаксиране мере” на овом терену („нећемо се претерано залетати у смањењу референтне каматне стопе) и унапређење других механизама за остварење основног циља, односно инфлацију – од шест, плус минус два одсто, у 2010. години.

Охрабрујуће је да ће буџет бити усмерен у мање инфлаторном правцу – ка инвестицијама, каже Хинић, истовремено забринут шта ће се десити у 2011. и наредним годинама када се одмрзну плате, пензије и друга давања и крене са исплатама прописаним законом.