Blizu dogovora sa MMF-om

Blizu smo dogovora sa MMF-om oko budžeta za 2010. godinu, a trenutno se pregovara o prostoru za subvencije i ostale fiskalne stimulanse i oko pravila prilagođavanja penzija i plata u narednim godinama, nakon odmrzavanja, izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinović na jučerašnjem Nacionalnom budžetskom forumu, održanom pod sloganom „Skockajte budžet”, u organizaciji nevladine ekspertske organizacije „Prokoncept”.

Budžet za narednu godinu, koji će iznositi „između 620 i 640 milijardi dinara”, po rečima Dragutinovićeve, neće biti revolucionaran, ali će doneti smanjenje učešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu za dva odsto – sa 44,5, koliko je prosečno iznosila u periodu od 2006. godine, na 42,5 procenata u 2010. godini.

– U njega će biti ugrađene: mere štednje (poput zamrzavanja plata i penzija, redukcije broja zaposlenih, smanjenja troškova radnog mesta), dobro ciljana socijalna zaštita (uz moguće uštede na naknadama zarada za porodilje, tako što bi se za obračun uzimala prosečna plata porodilje u poslednjih godinu dana, umesto poslednje isplaćene), manji broj prioriteta u kapitalnim izdacima sa fokusom na velike projekte i subvencije i podsticaji limitirani veličinom deficita – objasnila je Dragutinovićeva.

Ona je izrazila spremnost nadležnih da se više ne dozvoli eksperimentisanje u fiskalnoj politici: da se donese zakon o fiskalnoj odgovornosti u koji će se ugraditi fiskalna pravila ili uvede fiskalno veće ili savet kao nezavisni kontrolor koji bi vodili računa da li je budžet u saglasnosti sa fiskalnim pravilima, da li je saglasan sa ciljanom ravnotežom u srednjem roku i sa stabilnim ili opadajućim javnim dugom. Ministarka smatra da bi to telo moglo da, umesto Ministarstva finansija, radi projekcije prihoda, ocenu troškova i koristi od najkrupnijih fiskalnih stimulansa i da bi trebalo da ima moć sankcionisanja lošeg ponašanja.

Inače, Dragutinovićeva je vrlo konkretno, brojevima, potkrepila konstataciju o nesavršenosti dosadašnjeg budžetskog sistema: gde nije obuhvaćeno oko 100 milijardi dinara sopstvenih prihoda budžetskih korisnika i ne vidi se kako se troši oko 130 milijardi dinara iz projektnih zajmova, donacija, razvojne pomoći; u kome razni poreski izuzeci pojedu 35 milijardi budžetskih dinara (kod poreza na dobit gubitak na izuzecima veći od naplaćenog iznosa); u kome na razne vidove državne pomoći ode i do 120 milijardi dinara, čak četiri odsto BDP-a, iako je normalno da to bude 1,5, odnosno u tranzicionim zemljama najviše dva procenta...

A kad je reč o monetarnoj politici, Branko Hinić, generalni direktor sektora za ekonomske analize i istraživanja NBS, za naredni period je najavio „obazrivo relaksirane mere” na ovom terenu („nećemo se preterano zaletati u smanjenju referentne kamatne stope) i unapređenje drugih mehanizama za ostvarenje osnovnog cilja, odnosno inflaciju – od šest, plus minus dva odsto, u 2010. godini.

Ohrabrujuće je da će budžet biti usmeren u manje inflatornom pravcu – ka investicijama, kaže Hinić, istovremeno zabrinut šta će se desiti u 2011. i narednim godinama kada se odmrznu plate, penzije i druga davanja i krene sa isplatama propisanim zakonom.