Уставни суд ускоро у комплетном саставу

Уставни суд није само уставна норма, још мање је то судска зграда, већ Уставни суд чине пре свега његове судије и њихова спремност да стручно, непристрасно и храбро кажу шта јесте, а шта није законито и да ли се и на који начин крше темељна људска права без обзира на то ко повређује Устав и законе – истакла је др Боса Ненадић, председница Уставног суда Србије, на регионалној конференцији уставних судија која је јуче почела у Београду.

Отварајући скуп којим се обележава 60 година од доношења устава Немачке, председница УСС подсетила је да је у савременој Европи време самодовољности уставних судова прошло и да га замењује време уставносудске комплементарности.

– Истакла бих једну веома важну надлежност Уставног суда која се показала актуелном ових дана, а то је да он одлучује о забрани рада удружења грађана. Ова надлежност Уставног суда је значајна јер је право на удруживање једно од основних права у свакој демократској држави, па одлучивање о забрани рада удружења због деловања супротних Уставу и треба да буде у надлежности УС као државног органа који једини може мериторно да одлучи да ли је одређено деловање удружења у складу са Уставом прокламованим правима и слободама или, насупрот томе, угрожава та права и слободе – нагласила је министарка правде Снежана Маловић.

Значај досадашњег рада УСС је тим већи што је уместо са 15 тај суд до сада деловао у непотпуном саставу од 10 судија. Министарка је најавила и да се нада да ће у веома кратком времену бити изабрано и преосталих пет судија које бира Општа седница Врховног касационог суда.

Уставно судство ни у Немачкој није увек било поштеђено напетости између права и политике, нагласио је Волфрам Мас, амбасадор СР Немачке у Србији, а то се види и кроз тамошње уставносудске одлуке. Са таквим проблемима суочавају се и уставни судови у источној Европи. Као примере у којима се сучељавају право и политика Мас је навео оспоравање уставности закона о реизбору судија и тужилаца у Србији, као и захтеве за забрану неколико екстремистичких организација који се налазе пред Уставним судом Србије.

– олитика се надвила над реизбором судија, а политичка права су под претњом бланко оставки. Од 170 активних верских организација у Србији, у регистар је, поред седам традиционалних, уписано само 13. Затвори у Србији су препуни и неусловни, а у борби против корупције „дувачи у пиштаљку” још су незаштићени – рекао је, поред осталог, Саша Јанковић, заштитник грађана.

Иако Србија напредује ка вредностима као што је достојанство свих грађана, постоје бројни проблеми које држава није решила.

– Сиромаштво је раширено, закони који се доносе неједнаког су квалитета, настају на пречац, слабо се спроводе, а нагомилани судски поступци сваког дана одмичу правду од оних који је чекају – навео је омбудсман.

Закон забрањује дискриминацију, али посебно ромска и деца ометена у развоју често немају прилике да развију своје могућности. Особе са инвалидитетом су „невидљиве у друштву” а жене не могу увек да рачунају на ефикасну заштиту надлежних од насиља, „а камоли на пуну равноправност”. Заштитник подсећа да „неправедно одузету имовину држава није вратила грађанима, чак је убрзано приватизује и тиме одбацује реституцију”, као и да „породице две хиљаде људи несталих на Косову још чекају одговоре, безнађе влада и међу готово 300.000 избеглица и расељених”.