Непознат број непријављених Рома

Пре два дана када је изгорело насеље испод моста у Жаркову, многи мештани који свакодневно прелазе мост, али и неки из надлежних институција, сазнали су да су тамо живели људи.

Ватра је однела 19 уџерица, а 60 људи остало је без крова над главом. Нису успели готово ништа да спасу, па су нестали и документи, али се зна да је само једна породица имала пребивалиште у престоници. Остале су допутовале из Владичиног Хана и Новог Сада, али како кажу, тамо немају чему да се врате, а све су прилике да неће ни моћи.

Град је изричито ставио до знања да ове породице неће добити контејнере и упутио допис овим местима о томе да треба да се побрину за своје грађане.

– Прошла су два дана и нико се није јавио из те општине. Позвао сам их да дођу и виде шта у Београду раде њихови суграђани. Најмање што су могли да учине је да се јаве, а најбоље би било да су послали аутобус, социјалне раднике и најнужнију помоћ за те људе. Они их пусте да дођу овде и после причају о „београдизацији”. Нећемо решити питање „дивљих” насеља све док појединци сами долазе из унутрашњости надајући се да ће им овде неко помоћи. Нико им не може и неће помоћи. Морамо да контролишемо долазак у овај град. МУП је надлежан за долазак људи. Они морају да имају прецизну евиденцију о томе како ко долази. Кад одете у хотел морате да се пријавите на рецепцији, а овде улази кад ко хоће. Можемо сваки дан да купујемо 20 контејнера, да размештамо људе, али то није решење. Локалне самоуправе морају да брину о својим суграђанима. Не могу да пребацују своју одговорност на друге – закључио је Кркобабић.

Не само да локална места не брину о својим житељима него нико не зна колико уопште има дивљих насеља у престоници, а камоли колико их непријављених људи настањује.

Иван Васић, портпарол „Националног савета ромске националне мањине”, каже да у свакој општини постоји центар за социјални рад који би требало да пописује становнике на својој територији и води рачуна о дошљацима, али то нико не ради.

Верује се да има око 160 насеља у Београду, али им се никако не може ући у траг. Као дине су, преко ноћи настају, а већ сутра су на другој локацији. Тако је и са њиховим мештанима. Долазе у град, а не пријављују боравак, одлазе даље или, што је чешће, једна породица насељава по неколико насеобина.

До евиденције о њима долази се тек пошто се сруше уџерице ради изградње зграда, обнове моста или кад дође до пожара. И тада, кажу у граду, они који су дошли из других градова Србије не одлазе тамо, већ се само преселе у друго насеље или створе ново.

– Углавном немају ниједан лични документ. Град је ипак спреман да помогне, бар да обезбеди превоз тим људима до њихових градова, али не можемо сами када нема интересовања код надлежних. Очекивао сам да се Министарство рада и социјалне политике укључи, пошаље своје људе и обезбеди помоћ, али нису се одазвали позиву – истакао је Кркобабић и нагласио да град сматра да ове насеобине представљају велику опасност јер је питање времена када ће нека депонија експлодирати и нанети велике штете пошто се у њима складиште и експлозивне материје и лако запаљиве ствари.

-------------------------------------------------

Пробни попис

Ромски асистенти УНХЦР-а обићи ће насеља у Младеновцу и пописаће житеље који још немају личне карте или нису уписани у књиге рођених. Захваљујући акцији „Социјално укључивање и приступ правима Рома, Ашкалија и Египћана на западном Балкану” тимови УНХЦР-а посетили су 76 ромских насеља у Србији, после чега је поднето више од 2.500 захтева за издавање личних докумената. Екипе ће за 18 месеци обићи још девет општина.

Републички завод за статистику најавио је да ће у сарадњи са шведском агенцијом за међународну развојну сарадњу, у току пробног пописа становништва, од првог до 15. новембра, обучити одређени број Рома. Акција је организована у намери да се укључе у редован попис 2011. године, што је важно ради боље сарадње завода и организација које се баве питањима Рома. Пробним пописом биће обухваћено око 4.000 домаћинстава и око 14.000 особа.