„Страх” узбудио Пољаке

Специјално за „Политику”  

Варшава, јануара – „Сигуран сам да ће то изазвати велику дебату”, прогнозирао је Јан Томаш Грос још јула 2006. када му је у САД изашла књига под насловом „Страх” о послератним нападима Пољака на домаће Јевреје. Годину и по дана пошто је књига изашла и у Пољској, ово предвиђање се више него испунило. Против књиге протестују историчари, Католичка црква, патриоти, прави и лажни, а покренута је и истрага због „клевете против пољског народа”.

Овај контроверзни историчар, који предаје на америчком Принстону, у књизи тврди да су послератни напади на пољске Јевреје имали два главна мотива. Један је био да се преживелим жртвама холокауста не врати њихова имовина, а други је да се избришу трагови пољског учествовања у погромима Јевреја током нацистичке окупације.

Централни догађај књиге јесте познати масакр у месту Киелце јула 1946. када је побијено неколико десетина Јевреја. До погрома је дошло пошто је проширена лажна гласина о томе да су Јевреји отели и усмртили једног дечака из католичке породице. „Пољаци су убијали своје (јеврејске суграђане)”, тако је аутор резимирао поруке књиге.

Према пољским историчарима, „Страх” је, међутим, препун полуистина, и лажи. Пољски Институт памћења народа (ИПН) одбацио је закључке Гроса и књигом одговорио на књигу – издао је брошуру пољског историчара Марека Ходакјевича о пољско-јеврејским односима у послератним годинама. „На људе се мора гледати индивидуално. На основу докумената које имамо, не можемо се сагласити с Гросовом теоријом да су после рата Пољаци наставили с геноцидом Јевреја”, изјавио је овај историчар „Газети виборчи”.

Директор ИПН-а Јануш Куртика тврди, изабравши краћи, класичан поступак, у једној реченици дисквалификујући овог професора с једног од најцењенијих америчких универзитета – „Грос није никакав историчар”. Католичка црква је књигу означила за пропаганду која има за циљ да покрене светску осуду Пољака, а католички недељник „Глоса” је за готово све што је у књизи написао рекао да је лаж. Нису по страни остали ни „надлежни органи”. Окружно тужилаштво у Кракову отворило је истрагу. „Циљ је утврдити да ли је јавно био оклеветан и вређан пољски народ”, објаснила је Богуслава Марћиноцска, портпарол тужилаштва. За то кривично дело прети казна од три године затвора.

Грос пише да треба окончати с таквим схватањем историје према коме су Пољаци били само жртве или јунаци. Још раније, у разговору за принстонски универзитетски лист „Викли билтен”, из кога је произашао уводни чланак у књизи, Грос, ипак, одбацује да су Пољаци примили менталитет нациста. „Нацисти су били бесомучно антипољски оријентисани”, тврди он и додаје да је утолико парадоксалније да су Пољаци после рата прогањали Јевреје.    

Грос је рођен 1947. у Пољској, у САД је емигрирао као један од најекспониранијих лидера студентских протеста 1968. (био је у затвору пола године). Прво велико узбуђење у Пољској је већ изазвао 2001. књигом „Суседи” у којој децидирано тврди да масакр током рата око стотинак Јевреја у месту Једвабне имају на души сами Пољаци, а не Немци као што се до тада говорило. Тадашњи пољски председник Александер Квасњевски се због тога извинио Јеврејима. И сада се још, међутим, воде спорови око броја жртава.

Нову књигу Грос је написао зато што, како је објаснио, осећа обавезу да се разјасне догађаји одмах по завршетку рата. Он тврди да је у периоду од 1944. до 1947. у Пољској убијено око 1.500 Јевреја и означава их „жртвама пољског антисемитизма”. Историчарима, више него фактографске грешке, смета то што се из његових књига стиче утисак да су сви Пољаци антисемити. А они то нису, иако није баш мало оних који не само што мрзе, или су мрзели, Јевреје – него су их и убијали.