Америка подмићује талибане

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. октобра – Већ увелико фрустрирана због тога што већ осам година са 100.000 војника у Авганистану не може да савлада око 15.000 побуњеника, Америка је одлучила да покуша са новим рецептом – да талибанима почне да плаћа да би променили страну.

Ово је озваничено данас у закону о буџету Пентагона за фискалну 2010. (овде започету 1. октобра), у оквиру трошкова за операције у Авганистану, а под ставком „трошкови за заштиту градова и села”. Свота није прецизирана, али ово ће у сваком случају бити део нове стратегије за овај рат о којој председник Обама са својим кабинетом, генералима и саветницима за безбедност, конферише већ готово месец дана. За петак је предвиђен један од завршних састанака са начелником генералштаба адмиралом Мајком Маленом.

Командант америчких снага и НАТО-а у Авганистану генерал Стенли Мекристал затражио је појачање од око 40.000 војника, али по свему судећи Обама није спреман за ову врсту ескалације у околностима када се све чешће указује да велико присуство страних трупа само компликује, уместо да доприноси сређивању прилика у земљи која је већ 35 година у грађанском рату. Са друге стране, јака су и упозорења да би и нагло повлачење Американаца имало тешке последице, остављајући нуклеарно наоружани Пакистан рањивим на ударе џихадиста.

Формула „ако не можеш да их победиш, купи их”, већ је примењивана у Ираку, где је на овај начин страну променило око 90.000 побуњеника. Праксу плаћања локалним „господарима рата” у Авганистану, као подстицај да се боре против талибана, Американци иначе примењују још откако су, 2001, тамо кренули у потрагу за челницима Ал Каиде, свргнувши талибански режим у Кабулу, али ово је први пут да се озакоњује директно подмићивање бораца противничке стране.

Према једној рачуници, од око 15.000 талибана, само је језгро задојено идеологијом џихада, док се око 70 одсто других оружја латило да би од њега живело, за надницу од око 10 долара. Ако би Американци то удвостручили, трошак би им износио 300.000 долара по дану – према 165 милиона долара колико за овај рат троше свака 24 сата.

Кад је о плаћању реч, овде је поприличну прашину усковитлало откриће „Њујорк тајмса” да је брат авганистанског председника Карзаија, за кога се већ дуго тврди да је један од великих играча у тамошњој трговини опијумом и хероином (која подмирује 90 одсто глобалног тржишта), већ осам година на платном списку ЦИА. Америчка обавештајна служба, према ономе што је овом листу потврдило више неименованих, али званичних извора, овој контроверзној личности плаћала је за разноврсне услуге, од посредовања у преговорима са талибанима, регрутовања полувојних јединица, па до изнајмљивања пословног простора у Кандахару, граду на југу где је побуна најинтензивнија.

Ово откриће свакако компликује унутрашња америчка спорења око тога како наставити овај рат, указујући, између осталог, да се једно говори – да се води борба против кријумчарења наркотика у Авганистану, који су главни извор финансирања побуне – а друго ради: послује са једним од главних актера у овом бизнису.

Ово доноси и политичке компликације, пошто је после скандала са крађом гласова на председничким изборима, за 7. новембар заказан други круг. Ахмед Вали Карзаи је и у овоме виђен као један од главних актера манипулација са гласачким кутијама, наравно, у корист свог брата.

Талибани су у међувремену показали да су све одважнији и убојитији: у Кабулу су управо извршили напад на хотел у којем бораве страни консултанти УН, где је убијено њих шесторо, а ракетиран је и један елитни хотел у строгом центру града. Октобар је такође постао месец са рекордним губицима међу америчким војницима: погинуло их је 53, а од почетка рата, укупно 905.