Amerika podmićuje talibane

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. oktobra – Već uveliko frustrirana zbog toga što već osam godina sa 100.000 vojnika u Avganistanu ne može da savlada oko 15.000 pobunjenika, Amerika je odlučila da pokuša sa novim receptom – da talibanima počne da plaća da bi promenili stranu.

Ovo je ozvaničeno danas u zakonu o budžetu Pentagona za fiskalnu 2010. (ovde započetu 1. oktobra), u okviru troškova za operacije u Avganistanu, a pod stavkom „troškovi za zaštitu gradova i sela”. Svota nije precizirana, ali ovo će u svakom slučaju biti deo nove strategije za ovaj rat o kojoj predsednik Obama sa svojim kabinetom, generalima i savetnicima za bezbednost, konferiše već gotovo mesec dana. Za petak je predviđen jedan od završnih sastanaka sa načelnikom generalštaba admiralom Majkom Malenom.

Komandant američkih snaga i NATO-a u Avganistanu general Stenli Mekristal zatražio je pojačanje od oko 40.000 vojnika, ali po svemu sudeći Obama nije spreman za ovu vrstu eskalacije u okolnostima kada se sve češće ukazuje da veliko prisustvo stranih trupa samo komplikuje, umesto da doprinosi sređivanju prilika u zemlji koja je već 35 godina u građanskom ratu. Sa druge strane, jaka su i upozorenja da bi i naglo povlačenje Amerikanaca imalo teške posledice, ostavljajući nuklearno naoružani Pakistan ranjivim na udare džihadista.

Formula „ako ne možeš da ih pobediš, kupi ih”, već je primenjivana u Iraku, gde je na ovaj način stranu promenilo oko 90.000 pobunjenika. Praksu plaćanja lokalnim „gospodarima rata” u Avganistanu, kao podsticaj da se bore protiv talibana, Amerikanci inače primenjuju još otkako su, 2001, tamo krenuli u potragu za čelnicima Al Kaide, svrgnuvši talibanski režim u Kabulu, ali ovo je prvi put da se ozakonjuje direktno podmićivanje boraca protivničke strane.

Prema jednoj računici, od oko 15.000 talibana, samo je jezgro zadojeno ideologijom džihada, dok se oko 70 odsto drugih oružja latilo da bi od njega živelo, za nadnicu od oko 10 dolara. Ako bi Amerikanci to udvostručili, trošak bi im iznosio 300.000 dolara po danu – prema 165 miliona dolara koliko za ovaj rat troše svaka 24 sata.

Kad je o plaćanju reč, ovde je popriličnu prašinu uskovitlalo otkriće „Njujork tajmsa” da je brat avganistanskog predsednika Karzaija, za koga se već dugo tvrdi da je jedan od velikih igrača u tamošnjoj trgovini opijumom i heroinom (koja podmiruje 90 odsto globalnog tržišta), već osam godina na platnom spisku CIA. Američka obaveštajna služba, prema onome što je ovom listu potvrdilo više neimenovanih, ali zvaničnih izvora, ovoj kontroverznoj ličnosti plaćala je za raznovrsne usluge, od posredovanja u pregovorima sa talibanima, regrutovanja poluvojnih jedinica, pa do iznajmljivanja poslovnog prostora u Kandaharu, gradu na jugu gde je pobuna najintenzivnija.

Ovo otkriće svakako komplikuje unutrašnja američka sporenja oko toga kako nastaviti ovaj rat, ukazujući, između ostalog, da se jedno govori – da se vodi borba protiv krijumčarenja narkotika u Avganistanu, koji su glavni izvor finansiranja pobune – a drugo radi: posluje sa jednim od glavnih aktera u ovom biznisu.

Ovo donosi i političke komplikacije, pošto je posle skandala sa krađom glasova na predsedničkim izborima, za 7. novembar zakazan drugi krug. Ahmed Vali Karzai je i u ovome viđen kao jedan od glavnih aktera manipulacija sa glasačkim kutijama, naravno, u korist svog brata.

Talibani su u međuvremenu pokazali da su sve odvažniji i ubojitiji: u Kabulu su upravo izvršili napad na hotel u kojem borave strani konsultanti UN, gde je ubijeno njih šestoro, a raketiran je i jedan elitni hotel u strogom centru grada. Oktobar je takođe postao mesec sa rekordnim gubicima među američkim vojnicima: poginulo ih je 53, a od početka rata, ukupno 905.