„Врућа столица” за Барака Обаму

Београд је место са значајном историјом, а сигуран сам да је и престоница културе и радујем се што ћу га видети по први пут. На концерту ћемо свирати песме са моје последње плоче „Dedicated to you”, изводићемо и џез стандарде, али приредићемо и нека изненађења за публику. Ово су речи можда и најпознатијег џез певача данашњице, Курта Елинга, који ће се у недељу увече први пут представити београдској публици. Амерички певач ће затворити 25. по реду Београдски џез фестивал у Задужбини Илије М. Коларца.

Елинг, изданак славне чикашке школе, иза себе има девет албума. „Вашингтон пост” је својевремено написао да свет џеза не памти тако смелог, динамичног и интересантног певача какав је Курт Елинг. Осим што је један од најуспешнијих џез певача, он и пише, компонује, ради за позориште. Свестран је јер, како каже у интервјуу за „Политику”, воли да истражује различите форме уметности.

Интересовање Курта Елинга за музику потекло је од његовог оца који је био црквени музичар. Међутим, није му била амбиција да се бави џезом.

– Случајно сам почео да се дружим са џезерима, али нисам знао много о џезу. Тек када сам први пут отишао у џез клуб, схватио сам колико је та сцена лепа. Када сам то открио знао сам да желим да се посветим џезу. Уследило је школовање, али упркос образовању морао сам још много тога да урадим и савладам да бих разумео џез на прави начин.

Последњи Елингов албум, снимљен на концерту у „Линколн центру”, инспирисан је радом двојице џез великана – Џона Колтрејна и Џонија Хартмана на њиховом истоименом албуму, класику из далеке 1963. године.

– Ми смо тај материјал изводили на неким концертима. Али, нисам имао идеју да га снимим док дискографска кућа то није затражила. Радо сам прихватио да то овековечимо на албуму. Било је и велико узбуђење снимити то у „Линколн центру”. Уосталом, као и сваки џез музичар који држи до себе и ја ћу рећи да је Џон Колтрејн виталан за традицију, он је у џез унео уникатне и суштинске елементе и даривао их свима нама.

Елинг је осам пута номинован за Греми награду, а магазин „Даунбит” га је десет пута ставио на врх листе најбољих мушких џез вокала. Таква признања, по његовим речима, значе уметницима, али никако нису пресудна.

– Верујем у музику коју правим још у тренуцима настајања. Поштујем пажњу јавности, јер се трудим да одржим у животу традицију џез певача и та улога је веома значајна. Зато признања не схватам као нешто што припада само мени, већ тој традицији и осталим џез певачима.

На питање шта је будућност џеза, нарочито у овом дигиталном добу, када музички систем какав знамо губи битку са Интернетом, одговара:

– На том пољу има толико ствари које морају да се реше. Мислим да бих морао да будем неки бизнисмен или пословнији човек, него што јесам, да бих знао одговор на то питање. Мислим и да се многи други људи питају какав ће одговор бити. Али, сигуран сам да ће музика пронаћи свој пут и да ће сваки уметник понаособ донекле одредити тај пут. Мислим да постоји и елеменат шансе у томе шта ће бити са новим технологијама. У том смислу је битна улога сваког уметника.

Годинама се у јавности борио против Џорџа Буша и његове политике, чак и пре него што је постао председник САД. О томе да ли је данас задовољнији и колико се Америка променила, Елинг прича:

– У многим стварима променила се суштински. Нарочито у намерама и сећањима на врхунске идеале који су је некада красили. Међутим, ради се о великој држави која се мора променити и довести у боље стање. Буш и његови пријатељи сместили су нас у дубоку рупу, заправо цео свет су отерали у провалију, и не може се очекивати да се извучемо из тога за шест или осам месеци. Али, гајим велику наду и верујем да смо праве особе ставили на права места. Лако је бити, како то ми у Америци називамо, „armchair quarterback” (особа која је сигурна да може донети боље одлуке од тренера или играча док гледа спорт на телевизији). У сваком случају, мање жалим што је Барак Обама у „врућој столици”, него да сам ја ту. Џорџа Буша и Дика Чејнија да и не помињем!

Јелена Копривица

-------------------------------------------------------

Омаж Дизију Гилеспију

Легендарни амерички музичар Дизи Гилеспи био је најчешћи страни гост Београдског џез фестивала. Први пут било је то 1971. године, а последњи 19 година касније. Са пет наступа он је рекордер по броју учешћа на овој џез светковини. Управо због тога, други дан џез фестивала биће у знаку сећања на чувеног џезера. На сцени Дома синдиката вечерас ће се публици представити Дизијеви дугогодишњи сарадници, окупљени у саставу „Dizzy Gilespie All Stars”.

Басиста овог састава Џон Ли за „Политику” каже да вечерас публика може очекивати добру музику у традицији Дизија Гилеспија и својеврсни омаж овом врсном уметнику.

Ли подсећа да је Дизи био музички геније, али каже и да је био веома забаван и брижан човек.

– Доста је времена проводио са младим музичарима и уживао је у томе да их учи свему што је знао о џезу. Ширио је своја знања и искуства до последњег тренутка.

На питање како су после Гилеспијеве смрти одлучили да наставе рад као састав „Dizzy Gilespie All Stars” наш саговорник одговара:

– Свима нама је његова смрт тешко пала, али он је дуго био болестан и знали смо шта ће се десити. Али, такође, знали смо и да би био разочаран да престанемо да свирамо.

Ј. К.