Брига о српском језику

Међународни Београдски сајам књига, 54. по реду, већ је ушао у другу половину: посетилаца је све више, а и издавачи нису незадовољни продајом књига на које дају велике попусте. Избор што нових књига, што поновљених издања није мали, а само шетња од штанда до штанда то доказује.

Новосадски „Прометеј” је једини издавач који годинама у својим специјалним едицијама континуирано брине о српском језику. Тако је уочи сајма објавио књигу „Стандарднојезичка преиспитивања 2” проф. др Милана Шипке у којој су, као и у првом тому, сабрани његови текстови о важним лингвистичким дилемама. Ова књига је штампана као „подршка”  и претходница новом капиталном лексикографском пројекту „Прометеја” – „Правописном речнику српског језика са граматичко-правописним саветником”, на чијој су реализацији ангажовани наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, и група млађих сарадника магистара лексикографије. Код  „Прометеја” ћете пронаћи и „Речник јавашлука” Бојана Јовановића, нашег угледног етнолога,  и „Антологију Јунг” (у преводу Босиљке и Ане Милакаре са немачког језика). Ова књига је избор из целокупног дела Карла Густава Јунга, који је саставила Јоланда Јакоби. Избор се не нуди стручњаку већ свима који желе да знају и разумеју које су то унутрашње силе које покрећу њих и свет и траже јасноћу да се не бисмо изгубили у овом животу.

„Службени гласник” покренуо је изузетно занимљиву библиотеку „Друштвена мисао”  (уредник проф. др Илија Вујачић), у којој издвајамо зборник Маћеја Кожмињског под насловом „Европска цивилизација” (превод с пољског Радослав Ђокић). Реч је о двадесет пет текстова (предавања) који чине релативно чврсти мозаик из којег се може у целини сагледати европска цивилизација од античког доба, варварских корена Европе, хришћанства, словенства у средњем веку, уметности, науке... књига више него вредна не само у овим грозничавим временима када се у Европу гледа а углавном се не зна њена историја. „Геопоетика” је објавила и „Мале историје” Петера Енглунда (превод са шведског Љубиша Рајић), сасвим компатибилне са Великом историјом јер се у њима налазе, наизглед неважне, ствари без којих би развој цивилизације наилазио на много препрека. У „мале историје спадају не само предмети него и стања: сиромаштво, богатство, лепота природе, плач, љутња, смех, осама... тишина; али и четкица за зубе, ножић, наочаре, спајалице. Књига „Мале историје” Петера Енглунда чита се као узбудљив роман у којем смо јунаци ми. Адут „Геопоетике” је роман „Изабрани радови Т. В. Спивета”, чија је насловна страна стављена и на каталог овог издавача, а на штанду се може видети и радна соба главног јунака овог заиста изузетног дела у којем су спојени и „романсирана наука Гордеровог ’Софијиног света’ и авантуре Тома Сојера”!

„Паидеја” је, поред књига нобеловке Елфриде Јелинек објавила и нови роман Андреја Макина „Живот непознатог човека” који је „у плетиво ратних збивања унео нити самоће, љубави, и судбине”, а ту је и „Гвоздено доба”, роман из раније фазе стваралаштва нобеловца Џона Куција, писан у периоду расних немира и ванредног стања у Јужноафричкој Републици.

Нова издавачка кућа „Албатрос плус” из Београда објавила је „Борбу за признање” Аксела Хонета, у преводу са немачког Александра Костића. Хонет спада у ред најистакнутијих немачких мислилаца друге половине двадесетог века, који критички преиспитује границе рационалности политичког мишљења и делања, позивајући на право и солидарност. Исти издавач је објавио и треће измењено и допуњено издање „Енглеско-српског и српско-енглеског дипломатског речника” Ђорђа Лукића.

На штанду „Агоре” из Зрењанина потражите књигу „Црвени лав – напитак вечног живота” Марије Сепеш (превод Данијеле Топић-Шанта), роман који још зову и Великом књигом алхемије. Дело, амбициозно и езотерично, чија се радња дешава 1535. године, приповеда о потресним авантурама Ханса Бургнера, алхемичарског шегрта, који убија свог учитеља како би се домогао еликсира бесмртности. ЛОМ и „Бели пут” објавили су „Зимску несаницу” Рејмонда Карвера у преводу Флавија Ригоната. У књизи се налазе изабране песме и приче овог одличног америчког писца.

„Плато Books” је објавио још један роман Бернхарда Шлинка, „Гордијев чвор” и Казуа Ишигура „Не дај ми никада да одем”, изузетно топле и емотивне приче, истовремено врло опомињуће. У едицији „Бескрајни плави круг”, посвећеној класичним делима светске књижевности, објављен је „Доктор Фаустус” Томаса Мана, у преводу Драгана Стојановића.

„Архипелаг” је објавио „Камен из одрона” Марије Барбал (превод с каталонског Христина Васић), један од најбољих романа о шпанском грађанском рату и један од ретких из овог циклуса чији су и писац и протагониста жене. „Глобосино Александрија”, поред књиге „Миленин усуд” Радмиле Станковић о Милени Павловић Барили, објавио је и роман Љиљане Хабјановић-Ђуровић „Вода из камена”. Најновији, десети по реду, овај роман инспирисан је чудом које се пре око стотинак година догодило у селу Ђунису, када је девојчица Милојка на камену, крај потока, угледала пресвету Богородицу.

Анђелка Цвијић

------------------------------------------------

Награда УЛУПУДС-а „Драганчету”

(/slika2)По одлуци стручног жирија УЛУПУДС-а, најлепше илустрована књига на 54. сајму књига је „Драганче Лепотанче и седам тетака” ауторке текста и илустраторке Јелене Рачић, у издању „Евро-Ђунтија” из Београда. Награда за најлепшу фотомонографију додељена је Љубомиру Којићу за дело „Фотографије”, сачињено од елегичних црно-белих призора о животу људи у равници, а у издању „Банатског културног центра” из Новог Милошева.

Жири удружења примењених уметности чији је председник био Слободан Ивков, а чланови Марија Веселиновић и Имре Сабо, одлучио је да признање у категорији комплетне опреме књиге припадне илустраторки Душици Савић Бенгијат и Ђорђу Васићу за дело „Дамасенове приче” у издању „Драслар партнера” из Београда.

М. С.

-----------------------------------------------------

Електронско издаваштво „Клија”

Издавачка кућа „Клио” направила је  први корак у поље електронског издаваштва управо на овогодишњем Сајму књига, каже нам Наташа Ђелошевић. Поред 26 наслова који су се појавили у традиционалној, штампаној форми, припремили су исти број нових наслова у електронском облику. Заинтересовани читаоци могу добити трећину текста у електронској форми било ког од понуђених наслова, а уколико пожеле да одабрану књигу имају и на полици, обезбеђена им је претплата под изузетно повољним условима.

У кући „Клио” истичу да овај потез није само одговор на убрзан развој технологије и средстава комуникације већ и жеља да се верни читаоци уведу у процес рада на књизи. Упознати са садржајем књига од самог почетка рада на њима, они ће моћи, у извесној мери, својим сугестијама да утичу на то како ће изгледати коначна верзија текста. Отуд и овогодишњи слоган „Клија” „Сви смо у игри”, са надом да су на овај начин сви и добитници.

----------------------------------------------------

Мозак на чипу

Књига „Мозак на чипу” новинара и уредника за науку у „Политици” Станка Стојиљковића биће представљена данас у 11.00 сати у сали „Слободан Селенић”, у хали 2, ниво Б.