Жељо ће и даље спајати обале и људе

Од нашег дописника
Ново Горажде – Све до 1976. године композиције вагона легендарног ћире клапарале су из Устипраче, где је била раскрсница возова према Сарајеву и Београду, према Горажду и Фочи. А кад би воз прелазиo реку Дрину железничким мостом, у насељу Копачи, обавезно би успоравао због учесталих одрона дринске обале. Тако би путници усред ноћи, а дању жмурећи, знали где се налазе и колико имају вожње до крајњег циља.

Уски колосек одавно је прешао у сећање, а мост ипак није демонтиран на тадашњу молбу мештана две дринске обале, из насеља Хубјери, Доња Сопотница, Копачи, Бријест, Бучје и Требешко Брдо (од којих је већина насељена Бошњацима), јер им је то била најближа веза за свакодневну комуникацију.

Повремено би дотрајале даске стављене на мост уместо шина страдале под силином терета тешких камиона. Онда је 1992. године дошао рат у коме је мост претрпео тешка оштећења на железној конструкцији. Пре пола године надлежне инспекције општине Ново Горажде, на чијој територији се налази овај мост, затвориле су мост за саобраћај возила, па чак и пешака због великих и опасних рупа на дрвеном коловозу.

– Како су људи на две обале реке, због свакодневне потребе, све чешће ризиковали и прелазили преко моста, одлучили смо да започнемо његову санацију пре најављене реализације пројекта коју су обећали финансирати Савет министара БиХ, Влада Републике Српске и Босанско-подрински кантон Горажде – каже начелник одељења за привреду општине Ново Горажде Томислав Чарапић.

Ради се о пројекту чија је укупна вредност око 230.000 марака, за шта је општина Ново Горажде обезбедила део новца.

Пре последњег рата била је у оптицају идеја о уклањању овог моста како би га заменио нови и шири, јер је управо овуда требала проћи горажданска заобилазница. Заобилазница је још само неостварена жеља, а железни мост је, трпећи бројна оштећења, дочекао реконструкцију.