Клаус победио, Блер елиминисан

Од нашег сталног дописника
Брисел, 30. октобра – Још једна, вероватно претпоследња, препрека за ступање на снагу Лисабонског уговора уклоњена је касно синоћ када су лидери држава Европске уније на самиту у Бриселу одобрили гаранције које је захтевао чешки председник Вацлав Клаус – да ће његова земља бити изузета од обавеза из Повеље о основним правима. На тај начин он је избегао суочавање Прага са материјалним потраживањима судетских Немаца протераних после Другог светског рата, на шта би имали право под одредбама повеље која је уграђена у „Лисабон”.

Како је неко данас сликовито објаснио, свако будуће помињање имовине судетских Немаца у ЕУ „било би једнако популарно као када би у Аргентини тражили да буде убијен Марадона”.

Изузимање Чешке од обавеза из Повеље о основним правима (у замену за Клаусов потпис на „Лисабон”) није преседан у ЕУ, јер су Пољска и Велика Британија још раније то изузеће испословале за себе Протоколом 30 који ће бити придодат Лисабонском уговору. Захваљујући Клаусу, „Лисабон” ће бити обогаћен још једним додатним протоколом који ће бити придодат Протоколу 30, а све заједно са гаранцијама које су дате Републици Ирској (за понављање референдума) биће укључено у Лисабонски уговор приликом прикључења прве следеће чланице Европској унији.

Подједнаке шансе да буду следећа чланица дају се Хрватској и Исланду, а уз њихов приступни уговор требало би унети поменуте протоколе и гаранције. Измене текста основног Лисабонског уговора неће бити, јер би то захтевало нови процес ратификације у свих 27 држава, што би додатно отежало и овако тежак поступак његовог усвајања.

Упркос постигнутом договору, у ЕУ још не желе да проглашавају посао ратификације завршеним, јер, како многи у Бриселу веле, „Клаус је личност која оставља места за неизвесност”. Такође, Уставни суд у Прагу тек треба да одговори на дилему да ли је Лисабонски уговор усклађен са тамошњим законодавством, што се сматра и последњом препреком за ступање на снагу Лисабонског уговора од 1. јануара идуће године.

Друга подједнако важна тема дводневног самита ЕУ било је финансирање „климатског пакета”, односно програма за ублажавање штетних последица климатских промена и глобалног загревања у земљама у развоју. „Успели смо да се договоримо”, саопштио је током завршне конференције за новинаре Фредрик Рајнфелд, премијер Шведске и председавајући ЕУ, најављујући јединствену позицију ЕУ пред светски самит о клими у Копенхагену (6. до 18. децембра).

Према речима њених челника, ЕУ је потврдила лидерску улогу у овој сфери и спремна је да изађе са понудом пред своје партнере уочи самита у Копенхагену. Засад су лидери ЕУ, како је наведено у закључцима самита, усаглашени да ће земљама у развоју бити потребно око 100 милијарди евра годишње до 2020. године како би се ухватиле у коштац са климатским променама. Међутим, они нису прецизирали колики ће бити европски удео у финансирању програма за који се верује да ће бити усвојен у Копенхагену и ступити на снагу 2013. године. Рајнфелд је ипак објаснио да би 22 до 50 милијарди евра требало да пристиже сваке године из јавних фондова, а остатак од индустрије.

Трећа тема о којој се на самиту говорило само неформално била је избор кандидата за место председника ЕУ, а по свој прилици једино је извесно да Тони Блер није добио довољну подршку. Званични разговори о кадровским решењима нису могући док је ступање на снагу Лисабонског уговора још неизвесно, али је француски председника Никола Саркози саопштио да је са немачким канцеларом Ангелом Меркел већ усагласио подршку једном од преосталих неформалних кандидата, међутим није открио о коме је реч.

Незванични коментари лидера ЕУ наводе на закључак да су Саркози и Меркелова засад сагласни у намери да ускрате подршку Блеру и да стану иза кандидата из једне од мањих држава ЕУ. Такав след догађаја требало би да наведе на закључак да ће доминантну улогу у односима са светом на себе преузети будући шеф дипломатије ЕУ, а не њен председник, чиме је решена још једна непознаница о будућем профилу кадрова за највише функције у ЕУ.