Klaus pobedio, Bler eliminisan

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 30. oktobra – Još jedna, verovatno pretposlednja, prepreka za stupanje na snagu Lisabonskog ugovora uklonjena je kasno sinoć kada su lideri država Evropske unije na samitu u Briselu odobrili garancije koje je zahtevao češki predsednik Vaclav Klaus – da će njegova zemlja biti izuzeta od obaveza iz Povelje o osnovnim pravima. Na taj način on je izbegao suočavanje Praga sa materijalnim potraživanjima sudetskih Nemaca proteranih posle Drugog svetskog rata, na šta bi imali pravo pod odredbama povelje koja je ugrađena u „Lisabon”.

Kako je neko danas slikovito objasnio, svako buduće pominjanje imovine sudetskih Nemaca u EU „bilo bi jednako popularno kao kada bi u Argentini tražili da bude ubijen Maradona”.

Izuzimanje Češke od obaveza iz Povelje o osnovnim pravima (u zamenu za Klausov potpis na „Lisabon”) nije presedan u EU, jer su Poljska i Velika Britanija još ranije to izuzeće isposlovale za sebe Protokolom 30 koji će biti pridodat Lisabonskom ugovoru. Zahvaljujući Klausu, „Lisabon” će biti obogaćen još jednim dodatnim protokolom koji će biti pridodat Protokolu 30, a sve zajedno sa garancijama koje su date Republici Irskoj (za ponavljanje referenduma) biće uključeno u Lisabonski ugovor prilikom priključenja prve sledeće članice Evropskoj uniji.

Podjednake šanse da budu sledeća članica daju se Hrvatskoj i Islandu, a uz njihov pristupni ugovor trebalo bi uneti pomenute protokole i garancije. Izmene teksta osnovnog Lisabonskog ugovora neće biti, jer bi to zahtevalo novi proces ratifikacije u svih 27 država, što bi dodatno otežalo i ovako težak postupak njegovog usvajanja.

Uprkos postignutom dogovoru, u EU još ne žele da proglašavaju posao ratifikacije završenim, jer, kako mnogi u Briselu vele, „Klaus je ličnost koja ostavlja mesta za neizvesnost”. Takođe, Ustavni sud u Pragu tek treba da odgovori na dilemu da li je Lisabonski ugovor usklađen sa tamošnjim zakonodavstvom, što se smatra i poslednjom preprekom za stupanje na snagu Lisabonskog ugovora od 1. januara iduće godine.

Druga podjednako važna tema dvodnevnog samita EU bilo je finansiranje „klimatskog paketa”, odnosno programa za ublažavanje štetnih posledica klimatskih promena i globalnog zagrevanja u zemljama u razvoju. „Uspeli smo da se dogovorimo”, saopštio je tokom završne konferencije za novinare Fredrik Rajnfeld, premijer Švedske i predsedavajući EU, najavljujući jedinstvenu poziciju EU pred svetski samit o klimi u Kopenhagenu (6. do 18. decembra).

Prema rečima njenih čelnika, EU je potvrdila lidersku ulogu u ovoj sferi i spremna je da izađe sa ponudom pred svoje partnere uoči samita u Kopenhagenu. Zasad su lideri EU, kako je navedeno u zaključcima samita, usaglašeni da će zemljama u razvoju biti potrebno oko 100 milijardi evra godišnje do 2020. godine kako bi se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama. Međutim, oni nisu precizirali koliki će biti evropski udeo u finansiranju programa za koji se veruje da će biti usvojen u Kopenhagenu i stupiti na snagu 2013. godine. Rajnfeld je ipak objasnio da bi 22 do 50 milijardi evra trebalo da pristiže svake godine iz javnih fondova, a ostatak od industrije.

Treća tema o kojoj se na samitu govorilo samo neformalno bila je izbor kandidata za mesto predsednika EU, a po svoj prilici jedino je izvesno da Toni Bler nije dobio dovoljnu podršku. Zvanični razgovori o kadrovskim rešenjima nisu mogući dok je stupanje na snagu Lisabonskog ugovora još neizvesno, ali je francuski predsednika Nikola Sarkozi saopštio da je sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel već usaglasio podršku jednom od preostalih neformalnih kandidata, međutim nije otkrio o kome je reč.

Nezvanični komentari lidera EU navode na zaključak da su Sarkozi i Merkelova zasad saglasni u nameri da uskrate podršku Bleru i da stanu iza kandidata iz jedne od manjih država EU. Takav sled događaja trebalo bi da navede na zaključak da će dominantnu ulogu u odnosima sa svetom na sebe preuzeti budući šef diplomatije EU, a ne njen predsednik, čime je rešena još jedna nepoznanica o budućem profilu kadrova za najviše funkcije u EU.