ПАВЛЕ КОМНЕНОВИЋ

Аутомобил се данас у Србији, а поготово у Београду, доживљава као нужност. Мада многи још не испуњавају кредитни бонитет који је прописала Народна банка Србије, самом појавом кредита и лизинга аутомобил је постао доступнији нашем човеку. Број возила је због тога у порасту. Наравно, има и оних имућних који аутомобиле купују због мерака.

Код нас и даље не постоји култ аутомобила. Возачи нису брижни према свом "љубимцу". Разлог за то је пре свега финансијски. Недостатак новца је најуже повезан са немаром у том погледу. Људи су свесни да су им гуме "ћелаве", али је куповина нових терет за кућни буџет.

Даље, аутомобили се ретко перу. Логика нашег човека је: зашто да дајем паре за прење када је град прљав, зашто да му мењам те и те делове када су путеви лоши, итд. На Западу су стандарди другачији. Уз куповину аутомобила добијате и сервисну књижицу која вас обавезује да га одржавате. У супротном губите гаранцију. Опелови сервси код нас се придржавају тих мерила. Постоји нешто што се зове постпродаја. Купци од озбиљних ауто-кућа очекују да им сервисирају аутомобил "од А до Ш", а не да га терају код неког Жике или Мике.

Власници још нису едуковани како да се односе према аутомобилу да би их дуго служио. То вам је као с коњем – ако га не тимарите редовно, немојте да се надате да ће да буде најбоље грло. Слично је и у погледу возачке културе. Не поштују се правила и нема солидарности међу возачима. Људи су нестрпљиви и нервозни што у вреви, каква је у Београду, још више доприноси саобраћајном колапсу.     

Гужве су неподношљиве. Тако је и у европским метрополама, али је њихова велика предност што имају подземну железницу. Док је Београд не добије, мислим да је немогуће изборити се са метежом на улицама.

То што нашим путевима доминирају возила иностране производње је сасвим нормална ствар. Питам, шта је крагујевачка Застава произвела паметно у последњих двадесет година и зашто се у богатој Шумадији на силу одржава аутомобилска индустрија. Па Заставини аутомобили ни дан-данас немају стандардну опрему која је у иностранству обавезна и за аутомобиле најниже класе. Застава нема ни технологију ни тржиште. Њена производња је мала, али је због суженог продајног простора скупа па су и њена возила папрена за наше услове.