Боемска састајалишта губе душу

– Углавном заокружим цех, а са колегама после предавања свратим у кафану „6 и 400”. Осуђујем идеју о одвајању пушача од непушача, јер у мом друштву има и једних и других – каже Петровић, додајући да кафану не може да замисли без музике у позадини.

Аутолимар Милорад Стефановић (60) одобрава прецртани никотински штапић на зиду кафане, јер је после 40 година пушачког искуства схватио колико цигарете штете, али нема ништа против одвајања просторије за пушаче. Ако наиђе на љубазног конобара одвоји 10 одсто од рачуна.

– Када дође срдачна конобарица са кратком сукњом и дубоким деколтеом, награда за љубазност је већа. Без вина, жена и музике не могу да замислим крчме, али сматрам да је већина њих изгубила душу и да ни чувена Скадарлија није оно што је била – искрен је Стефановић.

Зоран Ранковић (61), туристички радник, редовно конобарима оставља 10 одсто од рачуна, што ради и у Канади, где живи, мада га ни тамо на ово закон не обавезује.

– У Канади не идем често у гостионице јер је забрањено пушење. У Београду највише ми пријају Клуб књижевника и „Сунце” – објашњава Ранковић.

Глас против свих забрана које модернизација настоји да уведе у угоститељске објекте диже и Јелица Вуколић (53), стечајни управник.

– Не волим „улицкане” ресторане, већ оне попут „Морнара”, где обавезно остављам напојницу. Нељубазне конобаре обавезно покудим и не остављам им ни пару мимо рачуна – каже Вуколићева, наглашавајући да је, као страствени пушач, жестоко против идеје о забрани пушења, али јој не би сметало да непушачи добију своје кутке.

Да у кафани зна да задувани и попије оно мало пива колико му примања дозвољавају, не скрива Никола Ивошевић (60), тржишни инспектор.

– Нека заговорници забране организују конкурс за отварање ресторана без дуванског дима, па да виде колико ће угоститеља да прихвати такав ризик. Данашње кафане су без духа, убијају га новокомпоновани угоститељи који дижу цене и за годину дана хоће да отплате сав кич који унесу у ентеријер локала. Нађе се још понеки бистро као „Херцег Нови” у коме се боеми лепо осећају. Бакшиш који дајем некада пређе и десет одсто од рачуна, у зависности од духа и слуха конобара – објаснио је Ивошевић.

Д. Ј. – Д. Б.