Доживети стоту

Више од половине деце рођене после 2000. живеће бар 100 година – објавили су недавно добре вести европски истраживачи у медицинском магазину „Лансет”. Јавност у Америци и Европи пре свега, јер се предвиђање које је резултат занимљиве студије односи на средње и високо развијене земље, примила је вест помало еуфорично: живећемо дуже, човечанство незадрживо напредује.

Ипак, да ли је овакав оптимизам оправдан?

После иоле озбиљније анализе објављеног истраживања одговор би у најкраћем могао да гласи – не. Можда баш зато што чак и прва реч апстракта студије буди сумњу.

„Ако стопа продужења животног века у развијеним земљама и у 21. веку настави да расте истим темпом као у претходних 200 година, већина беба рођених после 2000. године дочекаће 100. рођендан”, написали су творци студије. Ипак, то „ако” на почетку требало би да пише масним словима, јер некадашњи хит „Бијелог дугмета” „Доживети стоту” у будућности неће бити више од песме за већину људи само на основу прилично климавих бројки. Поготово ако су оне у основи проста статистика све дужег животног века у току последња два столећа.

Зашто се на основу приступа који су имали аутори истраживања не може израчунати колико ће живети људи у будућности?

Зато што живот није математика. Да бисмо „сутра” живели више од 100 година у просеку, најпре би број пушача требало да буде неупоредиво мањи од данашњих 20–40 одсто. Веома мало пушача доживи 80. годину, а стоту дочекају изузеци чији је број толики да само потврђују правило.

Други велики проблем који аутори нису довољно узели у обзир кад су предвидели „златну будућност” јесте гојазност. Тај проблем се неће смањивати, већ ће расти, што признају и творци студије. А гојазност посредно доводи до бројних обољења. У САД данас чак две трећине људи има вишак килограма, половина од њих је гојазна – бројке ће временом према прогнозама бити све горе.

Трећа невоља због које ће просечан животни век на крају 21. столећа бити далеко од предвиђеног јесу дијабетичари. Сваке године њих је све више и иако уз придржавање релативно строгих правила они могу доживети дубоку старост, готово ниједан неће доживети стоту. Колико ће дијабетичара бити у времену кад научници предвиђају да ће већина људи живети барем стотину година, нико не зна. Али зна се ово: пре 100 година дијабетес је био права реткост, 1980. године два одсто Американаца је патило од ове болести, а данас их је осам одсто.

Дакле, три гласа против и само један за – за рад објављен у „Лансету”. Заправо, да би тај рад био више од обичне спекулације, потребно је да се деси чудо, чак неколико чуда у будућности: да буде откривен лек за све врсте канцера које изазива пушење, да буде пронађена пилула која килограме скида „као од шале” и да дијабетес постане излечив.

Прилично неизвесно. До тада, треба се држати малтене једине неспорне чињенице коју су аутори изнели у студији – редовно вежбање и здрава исхрана већ данас већини људи могу „гарантовати” да ће дочекати 90. рођендан.

Б. Павићевић