Doživeti stotu

Više od polovine dece rođene posle 2000. živeće bar 100 godina – objavili su nedavno dobre vesti evropski istraživači u medicinskom magazinu „Lanset”. Javnost u Americi i Evropi pre svega, jer se predviđanje koje je rezultat zanimljive studije odnosi na srednje i visoko razvijene zemlje, primila je vest pomalo euforično: živećemo duže, čovečanstvo nezadrživo napreduje.

Ipak, da li je ovakav optimizam opravdan?

Posle iole ozbiljnije analize objavljenog istraživanja odgovor bi u najkraćem mogao da glasi – ne. Možda baš zato što čak i prva reč apstrakta studije budi sumnju.

„Ako stopa produženja životnog veka u razvijenim zemljama i u 21. veku nastavi da raste istim tempom kao u prethodnih 200 godina, većina beba rođenih posle 2000. godine dočekaće 100. rođendan”, napisali su tvorci studije. Ipak, to „ako” na početku trebalo bi da piše masnim slovima, jer nekadašnji hit „Bijelog dugmeta” „Doživeti stotu” u budućnosti neće biti više od pesme za većinu ljudi samo na osnovu prilično klimavih brojki. Pogotovo ako su one u osnovi prosta statistika sve dužeg životnog veka u toku poslednja dva stoleća.

Zašto se na osnovu pristupa koji su imali autori istraživanja ne može izračunati koliko će živeti ljudi u budućnosti?

Zato što život nije matematika. Da bismo „sutra” živeli više od 100 godina u proseku, najpre bi broj pušača trebalo da bude neuporedivo manji od današnjih 20–40 odsto. Veoma malo pušača doživi 80. godinu, a stotu dočekaju izuzeci čiji je broj toliki da samo potvrđuju pravilo.

Drugi veliki problem koji autori nisu dovoljno uzeli u obzir kad su predvideli „zlatnu budućnost” jeste gojaznost. Taj problem se neće smanjivati, već će rasti, što priznaju i tvorci studije. A gojaznost posredno dovodi do brojnih oboljenja. U SAD danas čak dve trećine ljudi ima višak kilograma, polovina od njih je gojazna – brojke će vremenom prema prognozama biti sve gore.

Treća nevolja zbog koje će prosečan životni vek na kraju 21. stoleća biti daleko od predviđenog jesu dijabetičari. Svake godine njih je sve više i iako uz pridržavanje relativno strogih pravila oni mogu doživeti duboku starost, gotovo nijedan neće doživeti stotu. Koliko će dijabetičara biti u vremenu kad naučnici predviđaju da će većina ljudi živeti barem stotinu godina, niko ne zna. Ali zna se ovo: pre 100 godina dijabetes je bio prava retkost, 1980. godine dva odsto Amerikanaca je patilo od ove bolesti, a danas ih je osam odsto.

Dakle, tri glasa protiv i samo jedan za – za rad objavljen u „Lansetu”. Zapravo, da bi taj rad bio više od obične spekulacije, potrebno je da se desi čudo, čak nekoliko čuda u budućnosti: da bude otkriven lek za sve vrste kancera koje izaziva pušenje, da bude pronađena pilula koja kilograme skida „kao od šale” i da dijabetes postane izlečiv.

Prilično neizvesno. Do tada, treba se držati maltene jedine nesporne činjenice koju su autori izneli u studiji – redovno vežbanje i zdrava ishrana već danas većini ljudi mogu „garantovati” da će dočekati 90. rođendan.

B. Pavićević