Рекордан извоз кукуруза

У економској 2008/2009. години извезено је 1,460 милиона тона кукуруза, чиме је постигнут рекорд откако се тај посао статистички евидентира. А то је чињено још у Краљевини СХС. Поређења ради, бољи извозни резултати с продајом од 1,3 милиона тона остварени су у економској 2005/2006. години, а пре тога далеке 1925. године, када је на страним тржиштима продато 1,030 милиона тона.

Овим извозом, који се статистички прати у економској години, од 1. октобра 2008. до 1. октобра 2009. године, зарађено је 160 милиона евра, што жуто злато чини најбољим аграрним производом.

– С овим извозним резултатима укључили смо се међу првих десет светских извозника. Први смо међу земљама ЦЕФТА, а шести у Европи – каже Вукосав Саковић, директор Фонда за жита. – Две трећине извезено је преко дунавских лука, а највише је продато Португалу, Шпанији, Италији, Грчкоји Кипру. Остатак у земљама у окружењу.

И поред рекордног извоза, нови род који се процењује на 6,3–6,5 милиона тона „гура” се у амбарима с поприличним залихама од 1,3 милиона тона. Велики извоз уз велике залихе несумњиво указује да једној другој области аграра – сточарству не цветају руже и да је и производња и потрошња мала.

Директор Фонда за жита каже да су прилике на светском тржишту ове житарице такве да је сасвим извесно да ће се овако добри извозни резултати наставити. „Постоји благи оптимизам да би извозне цене могле и да порасту.”

За разлику од кукуруза, извозници пшенице немају чиме да се похвале.

– Тржиште пшенице је блокирано, цена је додатно пала, а ништа није урађено да се ситуација поправи. У жетви пшеницу су ратари могли да продају за око девет динара по килограму, а ових дана цена јој је свега 8,4 до 8,6 динара. Тражња је мала, а нико од купаца не купује више него што му краткорочно треба, јер знају да ће увек ту робу моћи да купе и по нижој цени – објашњава Саковић.

По његовим речима, цену пшенице навише може евентуално да погура слаба сетва, која иначе касни, или уколико цене на светском тржишту порасту, за шта за сада нема наговештаја.

Ј. Рабреновић