Rekordan izvoz kukuruza

U ekonomskoj 2008/2009. godini izvezeno je 1,460 miliona tona kukuruza, čime je postignut rekord otkako se taj posao statistički evidentira. A to je činjeno još u Kraljevini SHS. Poređenja radi, bolji izvozni rezultati s prodajom od 1,3 miliona tona ostvareni su u ekonomskoj 2005/2006. godini, a pre toga daleke 1925. godine, kada je na stranim tržištima prodato 1,030 miliona tona.

Ovim izvozom, koji se statistički prati u ekonomskoj godini, od 1. oktobra 2008. do 1. oktobra 2009. godine, zarađeno je 160 miliona evra, što žuto zlato čini najboljim agrarnim proizvodom.

– S ovim izvoznim rezultatima uključili smo se među prvih deset svetskih izvoznika. Prvi smo među zemljama CEFTA, a šesti u Evropi – kaže Vukosav Saković, direktor Fonda za žita. – Dve trećine izvezeno je preko dunavskih luka, a najviše je prodato Portugalu, Španiji, Italiji, Grčkoji Kipru. Ostatak u zemljama u okruženju.

I pored rekordnog izvoza, novi rod koji se procenjuje na 6,3–6,5 miliona tona „gura” se u ambarima s popriličnim zalihama od 1,3 miliona tona. Veliki izvoz uz velike zalihe nesumnjivo ukazuje da jednoj drugoj oblasti agrara – stočarstvu ne cvetaju ruže i da je i proizvodnja i potrošnja mala.

Direktor Fonda za žita kaže da su prilike na svetskom tržištu ove žitarice takve da je sasvim izvesno da će se ovako dobri izvozni rezultati nastaviti. „Postoji blagi optimizam da bi izvozne cene mogle i da porastu.”

Za razliku od kukuruza, izvoznici pšenice nemaju čime da se pohvale.

– Tržište pšenice je blokirano, cena je dodatno pala, a ništa nije urađeno da se situacija popravi. U žetvi pšenicu su ratari mogli da prodaju za oko devet dinara po kilogramu, a ovih dana cena joj je svega 8,4 do 8,6 dinara. Tražnja je mala, a niko od kupaca ne kupuje više nego što mu kratkoročno treba, jer znaju da će uvek tu robu moći da kupe i po nižoj ceni – objašnjava Saković.

Po njegovim rečima, cenu pšenice naviše može eventualno da pogura slaba setva, koja inače kasni, ili ukoliko cene na svetskom tržištu porastu, za šta za sada nema nagoveštaja.

J. Rabrenović