Ердоган провоцира Запад

Турска се – следећи политику „нула проблема у региону” – приметно окреће ка суседима на истоку и покушава да се наметне као регионална сила. Вишедневна посета премијера Тајипа Ердогана Техерану због тога се нашла нашла под увеличавајућим стаклом у земљи, а поготово на Западу.

„Они који критикују ирански нуклеарни програм истовремено поседују атомско оружје. Ја мислим да земље које заступају такав став и желе ове арогантне санкције (против Техерана), треба прво да се ослободе тих арсенала”, изјавио је Ердоган у телевизијском интервјуу који је дао по повратку из Ирана.

Премијер Ердоган сматра да се, у овом случају, запад понаша дволично, да Техеран има право на мирнодопски нуклеарни програм. Он никога није поименице поменуо, али је, како се већ тумачи, пре свих мислио на Израел за који се верује да поседује нуклеарно оружје. Ердоган је истовремено истакао да би напад на Техеран била лудост, која би могла да упали регион, да има несагледиве последице.

Ова изјава је пала у тренутку када је дошло до приметног захлађења односа на релацији Тел Авив – Анкара због израелске војне интервенције у Гази у којој су страдали многи палестински цивили. Турска је недавно отказала гостопримство израелским авионима који су, према ранијем договору, требали да учествују у маневрима „Анадолијски соко” на турској територији. То је одмах изазвало критике Вашингтона, који је, после тога, отказао учешће у тој заједничкој војној вежби и она није ни одржана.    

У Техерану као да су једва дочекали овакав турски став. Председник Махмуд Ахмадинежад је – како су пренели истанбулски медији – „похвалио Ердогана за његов јасан став против Израела”.

Турска је сада без оклевања изразила спремност да улази и у велике инвестиционе послове са Ираном, на шта у Америци гледају са подозрењем док се Техеран не одрекне нуклеарног програма. Званично је потврђено да ће Турци уложити пет милијарди долара у истраживања у налазиште гаса Јужни Парс у Ирану и у његов транспорт. „Ми смо спремни на препоруке (САД), али своје одлуке доносимо самостално”, каже министар енергетике Тахер Јилдиз.

Односи Турске и Ирана су у приметном успону откако је происламистичка Партија правде и развоја (АКП) дошла на власт 2002. године. Она се у последње време наглашено залаже за сарадњу са земљама у региону: Сиријом, Ираком и Ираном. Многи то сада виде као изазов Западу, поготово што трају преговори о уласку Анкаре у Европску унију, који су почели пре четири године. Раније секуларистичке владе у Анкари су повремено оптуживале Техеран да покушава да „извезе Хомеинијеву исламску револуцију” у Турску.

„Под вођством АКП осећају се крупне промене у спољној политици Турске”, сматра истраживач Вашингтонског института за Блиски исток Сонер Кагаптај. Други аналитичари, међутим, верују да су то засад само тактичке игре како би се, под претњом заокрета ка Истоку, лакше отвориле капије Запада.