Почиње обнова Тимочке крајине

Зајечар – Тимочка крајина добиће ускоро студију о потенцијалима привредног развоја, која ће бити уграђена у просторни план и стратегију препорода осам општина у Зајечарском и Борском округу. Стручњаци Факултета за менаџмент у Зајечару, који су иницирали израду такве студије, желе да бивши тимочки регион поново стигне на врх лествице развијених у Србији.

То би значило да РТБ „Бор” буде као некада, да оживе „Прахово”, тимочки рудници угља, индустрија неметала, коже и текстила, да „Ђердап” засија са обновљеним агрегатима, да оживе неготински и књажевачки виногради, туристички атрактивни предели Ђердапа, Црног врха, Сокобање, Гамзиградске и Брестовачке бање, велика ловишта на тимочким планинама, ђердапске акумулације које очекују порибљавање...

Све то као да је потпуно заборављено и запарложено. Тимочка крајина данас је међу најнеразвијеним подручјима у Србији. У укупним инвестицијама у Србији овај регион некада је учествовао са 9,5 одсто, а сада са 0,7, у националном дохотку пао је са 4,3 на 1,8, по броју становника са 4,9 на 3,6 одсто.

На прави начин нису искоришћене ни девизне дознаке око 18.000 Тимочана на привременом раду у иностранству.

Излажући неке поставке студије на недавном скупу представника Зајечарског и Борског округа, проф. др Недељко Магдалиновић, декан Факултета за менаџмент у Зајечару, рекао је да ће студија представити све тимочке потенцијале, што ће бити полазна основа да се сачини будућа стратегија развоја региона и сваке општине посебно.

Биће тражена и већа помоћ државе, с обзиром да улагање у сировине и енергију, којима Тимочка крајина обилује, има приоритет и у развоју Србије. Студија зајечарског Факултета за менаџмент, каже Магдалиновић, послужиће и за привлачење инвестиција у Тимочку крајину, јер ће бити и научно утемељен документ за сагледавање ефеката улагања.

-----------------------------------------------------

Први рудар академик?

У изгледу је да ће Тимочка крајина до краја ове године добити и свог првог академика. За то звање, у својству дописног члана САНУ, управо је предложен проф. др Недељко Магдалиновић, истакнути српски стручњак у области припреме минералних сировина у рударству. Уколико изборна скупштина САНУ прихвати предлог ове кандидатуре, Магдалиновић ће бити први инжењер рударства у Србији који је од оснивања САНУ, 1886. године, постао њен члан.