Počinje obnova Timočke krajine

Zaječar – Timočka krajina dobiće uskoro studiju o potencijalima privrednog razvoja, koja će biti ugrađena u prostorni plan i strategiju preporoda osam opština u Zaječarskom i Borskom okrugu. Stručnjaci Fakulteta za menadžment u Zaječaru, koji su inicirali izradu takve studije, žele da bivši timočki region ponovo stigne na vrh lestvice razvijenih u Srbiji.

To bi značilo da RTB „Bor” bude kao nekada, da ožive „Prahovo”, timočki rudnici uglja, industrija nemetala, kože i tekstila, da „Đerdap” zasija sa obnovljenim agregatima, da ožive negotinski i knjaževački vinogradi, turistički atraktivni predeli Đerdapa, Crnog vrha, Sokobanje, Gamzigradske i Brestovačke banje, velika lovišta na timočkim planinama, đerdapske akumulacije koje očekuju poribljavanje...

Sve to kao da je potpuno zaboravljeno i zaparloženo. Timočka krajina danas je među najnerazvijenim područjima u Srbiji. U ukupnim investicijama u Srbiji ovaj region nekada je učestvovao sa 9,5 odsto, a sada sa 0,7, u nacionalnom dohotku pao je sa 4,3 na 1,8, po broju stanovnika sa 4,9 na 3,6 odsto.

Na pravi način nisu iskorišćene ni devizne doznake oko 18.000 Timočana na privremenom radu u inostranstvu.

Izlažući neke postavke studije na nedavnom skupu predstavnika Zaječarskog i Borskog okruga, prof. dr Nedeljko Magdalinović, dekan Fakulteta za menadžment u Zaječaru, rekao je da će studija predstaviti sve timočke potencijale, što će biti polazna osnova da se sačini buduća strategija razvoja regiona i svake opštine posebno.

Biće tražena i veća pomoć države, s obzirom da ulaganje u sirovine i energiju, kojima Timočka krajina obiluje, ima prioritet i u razvoju Srbije. Studija zaječarskog Fakulteta za menadžment, kaže Magdalinović, poslužiće i za privlačenje investicija u Timočku krajinu, jer će biti i naučno utemeljen dokument za sagledavanje efekata ulaganja.

-----------------------------------------------------

Prvi rudar akademik?

U izgledu je da će Timočka krajina do kraja ove godine dobiti i svog prvog akademika. Za to zvanje, u svojstvu dopisnog člana SANU, upravo je predložen prof. dr Nedeljko Magdalinović, istaknuti srpski stručnjak u oblasti pripreme mineralnih sirovina u rudarstvu. Ukoliko izborna skupština SANU prihvati predlog ove kandidature, Magdalinović će biti prvi inženjer rudarstva u Srbiji koji je od osnivanja SANU, 1886. godine, postao njen član.