Бугари разорили друмове

ПОЖАРЕВАЦ – Због избегавања возача тешких камиона да приликом проласка кроз Србију користе аутопут, државни буџет годишње изгуби милионе динара, а поред мањка у државној каси за друмским крстарицама остају оштећене локалне саобраћајнице. Последњих месеци камионџије се најчешће виђају на путевима источне Србије, а у питању су бугарски држављани који превозе половне аутомобиле. Наиме, како је у Бугарској дозвољен увоз страних аутомобила без икаквог ограничења у односу на годиште производње и еколошке стандарде, из земаља западне Европе на стотине камионџија довлачи буквално шта стигне – од путничких возила до комбија, а на приколицама се могу видети чак и мање грађевинске машине, багери и ваљци. И све то уз симболично плаћање друмске таксе при уласку у Србију.

Према речима Горана Манчића, управника царинарнице Димитровград преко које се обави већина улазака и излазака бугарских камиона, знатан број њих кроз Србију прође уопште се не укључујући на аутопут.

– Само од 1. јануара до 1. новембра ове године на граничном прелазу Градина у Србију је ушло 54.078 камиона тежих од 20 тона, а у Бугарску се преко овог прелаза вратило њих 48.420. Знамо да велики број њих, упркос акцијама инспекција и полиције, не користи аутопут – каже Манчић. Камионџије на улазу у Србију плаћају само друмску таксу за транзит кроз нашу земљу, која се зарачунава на основу тежине возила и дужине релације. Ова такса је симболична и износи од 25 до 35 евра по камиону.

– Правило је да возила у транзиту кроз земљу морају да прођу најкраћим могућим путем, а то је свакако аутопут. Међутим, возачи камиона тешких, рецимо, око тридесетак тона од Хоргоша до Градине морали би да плате путарину око 150 евра. Зато се често одлучују да избегну аутопут и уштеде возећи локалним друмовима, чинећи тако и царински прекршај. Поуздана евиденција камиона и шлепера лакших од 20 тона којих је на путевима све више, а за које српски локални друмови сасвим сигурно нису предвиђени, нажалост не постоји – рекао је Манчић. Прецизну евиденцију овог типа нема ни Републичка дирекција за путеве, где није било могуће добити ни податак колико држава изгуби на избегавању плаћања путарине и оштећењу локалних саобраћајница. Ипак, сазнали смо да је Институт "Михаило Пупин" развио систем такозваних "електронских тагова", чијим пуштањем у рад би овај проблем могао да буде решен. Наиме, "таговима" ће се са банковног рачуна аутопревозника аутоматски скидати новац онолико пута колико прође кроз Србију. Други начин решавања овог проблема је наплата путарине при самом уласку у Србију, како се то већ годинама ради у Аустрији.

Бугарски возачи, са друге стране, имају много јаснију рачуницу: за 300 евра, колико би коштала путарина у оба смера кроз Србију, у западној Европи се може купити полован ауто стар петнаестак година, што је за многе држављане Бугарске, па и Србије, поуздано и комфорно возило, а за возаче који превозе ова возила могућност за додатну зараду. Зато колоне бугарских камионџија које у земљу улазе преко граничних прелаза Хоргош или Батровци већ месецима опседају источну Србију. После вожње војвођанским локалним саобраћајницама, преко Ковина долазе до Пожаревца и Великог Градишта, па кроз Ђердапску клисуру и Неготинску крајину настављају до Бугарске. Многи од њих већ су се упознали и са предузимљивим радницима бензинских пумпи, који им за 5 до 10 евра гарантују миран сан на осветљеним паркинзима.

– Сваке ноћи бар двојица-тројица возача преспава на паркингу пумпе. Пошто неки од њих превозе и по десетак половних аутомобила, сигурније им је да нам дају по 10 евра и одморе се без бриге да ће их неко напасти – казао је радник једне од бензинских пумпи на улазу у Пожаревац, који је желео да остане анониман.