Домети тениске револуције 1968.

Првих дана маја 1968. у Паризу се подигао најснажнији талас социјалног незадовољства у послератном добу. Убрзо је преплавио и Европу. На улицама града светлости беснели су студентско-раднички гнев под паролама „Слобода”, „Демократија”, „Једнакост” и полицијска сила која је штитила режим француског председника Шарла де Гола и његову поруку „Реформа да, руља не”.

Истовремено, у једном другом делу Париза, у спокоју Булоњске шуме, дешавала се револуција с далекосежним последицама, али мирна, достојанствена, речју, револуција из које је произишла „кохабитација” две класе – тениске. На „Ролан Гаросу” пре 41 годину први пут су на неком од четири највећа тениска такмичења заиграли и аматери и декларисани професионалци. Шампионат Француске у тенису, који се тако звао од 1925. када су почели да учествују и странци, добио је префикс „отворени” – и за једне и за друге.

Роузлеву више од милион и по „Политика”

Занимање публике за тај историјски турнир било је огромно. Кроз капије једног од најсветијих храмова „белог спорта” за две недеље је прошло 120.000 тениских ходочасника с купљеним картама и небројено „озлоглашених” студената за џабе. Био је то можда пионирски корак да тенис као аристократски спорт постане доступан и нижој друштвеној класи, а то брисање социјалног јаза је представљало суштину побуне са извором у Паризу.

Оно што се данас у историји тениса води као ера професионализма почиње у Борнмауту (Енглеска) 22. априла 1968. Тада је почео први турнир на којем су учествовали и аматери и професионалци. Забележено је да је први поен припао аматеру младом Британцу Џону Клифтону, али је меч са 6:2, 6:3, 4:6, 8:6 добио професионалац Аустралијанац Овен Дејвидсон, који се прославио у дублу и миксу.

Колико је та подела била вештачка, јер је на обе стране било добрих тенисера, али с различитим мотивима (зарада је, наравно, била једини), показали су и први неуспеси професионалаца. Први пораз је претрпео тада 39-годишњи Панчо Гонзалез, легендарни Американац мексичке крви, против 24-годишњег домаћег играча Марка Кокса у другом колу с 0:6, 6:2, 4:6, 6:3, 6:3. Овај надахнути аматер је потом савладао са 6:0, 6:1, 7:5 и двоструког вимблдонског победника Аустралијанца Роја Емерсона, такође аматера, пре него што је у полуфиналу изгубио од Аустралијанца Рода Лејвера с 3:6, 6:2, 6:0, 6:3.

У професионалном земљачком финалу успешнији је био Кен Роузвел. Њему је припало 2.400 долара, а Лејверу упола мање. „Политика” је пренела ту вест 29. априла наводећи да је победничка сума око милион старих динара, а новине су тада коштале 60 пара.

На женском турниру, такође историјском, тријумфовала је Британка Вирџинија Вејд, која је и рођена у Борнмауту, али је одбила да прими победнички чек на 720 долара јер би тако аутоматски погазила своје аматерско тениско убеђење и прешла у професионалце. Пет месеци касније, променила је „веру” и на првом „Ју Ес опену” тријумфовала у финалу против Американке Били Џин Кинг и освојила 6.000 долара.

Данас ове победничке суме делују тек као сентиментални излет у прошлост „белог спорта”. Данас је тенис као привредна грана која најбољим индустријалцима доноси зараду за безбрижност неколико колена.

Ко победи – носи све

Од тријумфа у Дохи, на завршном турниру за осам најуспешнијих тенисерки у сезони, Американка Серена Вилијамс (28) имала је двоструки ћар. Вратила се с другог места светске листе на прво и као водећа ће почети идућу годину, а с максималном новчаном наградом од 1.550.000 долара због свих пет победа (три у групи, полуфинале, финале) постала је прва тенисерка која је у сезони зарадила више од 6.000.000. Њен салдо је 6.545.586 долара – 5.584.437 у синглу и 636.149 у дублу.

(/slika2)Испада да је финални турнир пресудан за пробијање граница јер је награда за победника милионска. Белгијанка Жистин Енен је претпрошле године без пораза тријумфовала у Мадриду. Припало јој је 1.000.000 долара (фонд износио 3.000.000, а у Дохи је 4.450.000), а сезону је завршила с 5.429.586. Годину раније зарадила је 4.204.810 долара, али је ту границу већ била савладала њена земљакиња Ким Клајстерс која је 2003, с милионом са завршног турнира у Стејплс центру у Лос Анђелесу, имала 4.466.345.

Код мушкараца – исто. У ствари, односи се то на Швајцарца Рожеа Федерера, најбољег тенисера свих времена. Пре три године постао је први тенисер који је срушио границу од 8.000.000 долара, али је претпрошле с 10.130.620 поставио рекорд о којем ће убудуће и сам да машта. Тада му је за тријумф на завршном турниру у Шангају припало 1.200.000 долара, а узео је још 1.500.000, пола од бонуса за учешће на најмање осам од девет турнира из такозване мастерс серије. Уочи надметања у Кини на његовом банковном рачуну је било 7.430.620 долара. У овој години је зарадио 6.181.961 долара, скоро милион више од Шпанца Рафаела Надала, који је други, али и да се у Лондону поткрај месеца домогне свих 1.550.000, тешко да ће да надмаши сопствени рекорд, јер би морао да победи и у родном Базелу ове недеље и потом у париском Берсију, на последњем мастерсу.

И ове године је престигао рекордера прослављеног Американца Пита Сампраса. Сада има једну грен-слем титулу више од њега (15). Лане га је претекао и по заради у каријери. Било је то после мастерса у Мадриду крајем сезоне. Упркос поразу у четвртфиналу, Федерер је зарадио довољно да претекне Сампраса на вечној листи за двадесетак хиљада долара. Већ данас има 7.500.000 долара више од њега, будући да је тријумфовао и на „Ролан Гаросу” и на Вимблдону.

Колико почетком прошле сезоне Американка Линдзи Девенпорт је претекла водећу Немицу Штефи Граф на вечној листи зарада. Сада је трећепласирана јер су испред ње избиле обе Вилијамсове.

Запањујућ је податак да по десет водећих тенисера и тенисерки на листи зарада на турнирима већ имају капитал од безмало пола милијарде долара. Фондови за награде на најзначајнијим турнирима из године у годину су све издашнији, а на оном „Ролан Гаросу” 1968. ломила су се копља око 100.000 француских франака. С једне стране су преговарали француска тениска легенда Жан Боротра, председник Француске тениске федерације Филип Шатрије и потоњи први извршни директор Удружења тениских професионалаца (АТП) и идејни вођа бојкота Вимблдона 1973. тенисера из АТП Џек Крамер. С друге стране је био утицајни промотор Џорџ Мек Кол који је имао своје „независне тениске продукције”. Француска федерација је пристала да дели профит с учесницима, јер они нису хтели да играју за џабе. Био је то почетак краја аматеризма у тенису…

-------------------------------------------------------

Како су расле зараде тенисерки

1971. укупни фонд за награде на 19 турнира био је 309.100 долара. Прошле године је подељен 71.000.000 (60 турнира), а ове више од 84.000.000 (54).

1971. Американка Били Џин Кинг постала прва спортисткиња која је зарадила 100.000 долара у години. Претпрошле године, примера ради, 134 тенисерке су освојиле по најмање толико.

1976. Американка Крис Еверт постала прва спортисткиња која је у каријери зарадила 1.000.000 долара. Американка чешког порекла Мартина Навратилова 1986. постала прва тенисерка са зарадом од 10.000.000 у каријери, а шест година касније и прва с 20.000.000.

1982. победом на Вимблдону Навратилова постала апсолутни лидер по заради у тенису, претекавши и Крис Еверт и Американца Џимија Конорса, а у вођству је остала до 1989. Те 1982. постала је прва спортисткиња која је у сезони зарадила најмање 1.000.000 долара – 1.475.055.

1984. Навратилова пробила границу од 2.000.000 долара у сезони.

1997. Швајцаркиња Мартина Хингис зарадила више од 3.000.000.

2003. Белгијанка Ким Клајстерс зарадила више од 4.000.000.

2007. Белгијанка Жистин Енен зарадила више од 5.000.000.

2009. Американка Серена Вилијамс зарадила више од 6.000.000.

Три пута је нека тенисерка зарадила више у сезони од неког тенисера: Мартина Навратилова 1984, Моника Селеш 1991, а Ким Клајстерс 2003.