Dometi teniske revolucije 1968.

Prvih dana maja 1968. u Parizu se podigao najsnažniji talas socijalnog nezadovoljstva u posleratnom dobu. Ubrzo je preplavio i Evropu. Na ulicama grada svetlosti besneli su studentsko-radnički gnev pod parolama „Sloboda”, „Demokratija”, „Jednakost” i policijska sila koja je štitila režim francuskog predsednika Šarla de Gola i njegovu poruku „Reforma da, rulja ne”.

Istovremeno, u jednom drugom delu Pariza, u spokoju Bulonjske šume, dešavala se revolucija s dalekosežnim posledicama, ali mirna, dostojanstvena, rečju, revolucija iz koje je proizišla „kohabitacija” dve klase – teniske. Na „Rolan Garosu” pre 41 godinu prvi put su na nekom od četiri najveća teniska takmičenja zaigrali i amateri i deklarisani profesionalci. Šampionat Francuske u tenisu, koji se tako zvao od 1925. kada su počeli da učestvuju i stranci, dobio je prefiks „otvoreni” – i za jedne i za druge.

Rouzlevu više od milion i po „Politika”

Zanimanje publike za taj istorijski turnir bilo je ogromno. Kroz kapije jednog od najsvetijih hramova „belog sporta” za dve nedelje je prošlo 120.000 teniskih hodočasnika s kupljenim kartama i nebrojeno „ozloglašenih” studenata za džabe. Bio je to možda pionirski korak da tenis kao aristokratski sport postane dostupan i nižoj društvenoj klasi, a to brisanje socijalnog jaza je predstavljalo suštinu pobune sa izvorom u Parizu.

Ono što se danas u istoriji tenisa vodi kao era profesionalizma počinje u Bornmautu (Engleska) 22. aprila 1968. Tada je počeo prvi turnir na kojem su učestvovali i amateri i profesionalci. Zabeleženo je da je prvi poen pripao amateru mladom Britancu Džonu Kliftonu, ali je meč sa 6:2, 6:3, 4:6, 8:6 dobio profesionalac Australijanac Oven Dejvidson, koji se proslavio u dublu i miksu.

Koliko je ta podela bila veštačka, jer je na obe strane bilo dobrih tenisera, ali s različitim motivima (zarada je, naravno, bila jedini), pokazali su i prvi neuspesi profesionalaca. Prvi poraz je pretrpeo tada 39-godišnji Pančo Gonzalez, legendarni Amerikanac meksičke krvi, protiv 24-godišnjeg domaćeg igrača Marka Koksa u drugom kolu s 0:6, 6:2, 4:6, 6:3, 6:3. Ovaj nadahnuti amater je potom savladao sa 6:0, 6:1, 7:5 i dvostrukog vimbldonskog pobednika Australijanca Roja Emersona, takođe amatera, pre nego što je u polufinalu izgubio od Australijanca Roda Lejvera s 3:6, 6:2, 6:0, 6:3.

U profesionalnom zemljačkom finalu uspešniji je bio Ken Rouzvel. Njemu je pripalo 2.400 dolara, a Lejveru upola manje. „Politika” je prenela tu vest 29. aprila navodeći da je pobednička suma oko milion starih dinara, a novine su tada koštale 60 para.

Na ženskom turniru, takođe istorijskom, trijumfovala je Britanka Virdžinija Vejd, koja je i rođena u Bornmautu, ali je odbila da primi pobednički ček na 720 dolara jer bi tako automatski pogazila svoje amatersko tenisko ubeđenje i prešla u profesionalce. Pet meseci kasnije, promenila je „veru” i na prvom „Ju Es openu” trijumfovala u finalu protiv Amerikanke Bili Džin King i osvojila 6.000 dolara.

Danas ove pobedničke sume deluju tek kao sentimentalni izlet u prošlost „belog sporta”. Danas je tenis kao privredna grana koja najboljim industrijalcima donosi zaradu za bezbrižnost nekoliko kolena.

Ko pobedi – nosi sve

Od trijumfa u Dohi, na završnom turniru za osam najuspešnijih teniserki u sezoni, Amerikanka Serena Vilijams (28) imala je dvostruki ćar. Vratila se s drugog mesta svetske liste na prvo i kao vodeća će početi iduću godinu, a s maksimalnom novčanom nagradom od 1.550.000 dolara zbog svih pet pobeda (tri u grupi, polufinale, finale) postala je prva teniserka koja je u sezoni zaradila više od 6.000.000. Njen saldo je 6.545.586 dolara – 5.584.437 u singlu i 636.149 u dublu.

(/slika2)Ispada da je finalni turnir presudan za probijanje granica jer je nagrada za pobednika milionska. Belgijanka Žistin Enen je pretprošle godine bez poraza trijumfovala u Madridu. Pripalo joj je 1.000.000 dolara (fond iznosio 3.000.000, a u Dohi je 4.450.000), a sezonu je završila s 5.429.586. Godinu ranije zaradila je 4.204.810 dolara, ali je tu granicu već bila savladala njena zemljakinja Kim Klajsters koja je 2003, s milionom sa završnog turnira u Stejpls centru u Los Anđelesu, imala 4.466.345.

Kod muškaraca – isto. U stvari, odnosi se to na Švajcarca Rožea Federera, najboljeg tenisera svih vremena. Pre tri godine postao je prvi teniser koji je srušio granicu od 8.000.000 dolara, ali je pretprošle s 10.130.620 postavio rekord o kojem će ubuduće i sam da mašta. Tada mu je za trijumf na završnom turniru u Šangaju pripalo 1.200.000 dolara, a uzeo je još 1.500.000, pola od bonusa za učešće na najmanje osam od devet turnira iz takozvane masters serije. Uoči nadmetanja u Kini na njegovom bankovnom računu je bilo 7.430.620 dolara. U ovoj godini je zaradio 6.181.961 dolara, skoro milion više od Španca Rafaela Nadala, koji je drugi, ali i da se u Londonu potkraj meseca domogne svih 1.550.000, teško da će da nadmaši sopstveni rekord, jer bi morao da pobedi i u rodnom Bazelu ove nedelje i potom u pariskom Bersiju, na poslednjem mastersu.

I ove godine je prestigao rekordera proslavljenog Amerikanca Pita Samprasa. Sada ima jednu gren-slem titulu više od njega (15). Lane ga je pretekao i po zaradi u karijeri. Bilo je to posle mastersa u Madridu krajem sezone. Uprkos porazu u četvrtfinalu, Federer je zaradio dovoljno da pretekne Samprasa na večnoj listi za dvadesetak hiljada dolara. Već danas ima 7.500.000 dolara više od njega, budući da je trijumfovao i na „Rolan Garosu” i na Vimbldonu.

Koliko početkom prošle sezone Amerikanka Lindzi Devenport je pretekla vodeću Nemicu Štefi Graf na večnoj listi zarada. Sada je trećeplasirana jer su ispred nje izbile obe Vilijamsove.

Zapanjujuć je podatak da po deset vodećih tenisera i teniserki na listi zarada na turnirima već imaju kapital od bezmalo pola milijarde dolara. Fondovi za nagrade na najznačajnijim turnirima iz godine u godinu su sve izdašniji, a na onom „Rolan Garosu” 1968. lomila su se koplja oko 100.000 francuskih franaka. S jedne strane su pregovarali francuska teniska legenda Žan Borotra, predsednik Francuske teniske federacije Filip Šatrije i potonji prvi izvršni direktor Udruženja teniskih profesionalaca (ATP) i idejni vođa bojkota Vimbldona 1973. tenisera iz ATP Džek Kramer. S druge strane je bio uticajni promotor Džordž Mek Kol koji je imao svoje „nezavisne teniske produkcije”. Francuska federacija je pristala da deli profit s učesnicima, jer oni nisu hteli da igraju za džabe. Bio je to početak kraja amaterizma u tenisu…

-------------------------------------------------------

Kako su rasle zarade teniserki

1971. ukupni fond za nagrade na 19 turnira bio je 309.100 dolara. Prošle godine je podeljen 71.000.000 (60 turnira), a ove više od 84.000.000 (54).

1971. Amerikanka Bili Džin King postala prva sportistkinja koja je zaradila 100.000 dolara u godini. Pretprošle godine, primera radi, 134 teniserke su osvojile po najmanje toliko.

1976. Amerikanka Kris Evert postala prva sportistkinja koja je u karijeri zaradila 1.000.000 dolara. Amerikanka češkog porekla Martina Navratilova 1986. postala prva teniserka sa zaradom od 10.000.000 u karijeri, a šest godina kasnije i prva s 20.000.000.

1982. pobedom na Vimbldonu Navratilova postala apsolutni lider po zaradi u tenisu, pretekavši i Kris Evert i Amerikanca Džimija Konorsa, a u vođstvu je ostala do 1989. Te 1982. postala je prva sportistkinja koja je u sezoni zaradila najmanje 1.000.000 dolara – 1.475.055.

1984. Navratilova probila granicu od 2.000.000 dolara u sezoni.

1997. Švajcarkinja Martina Hingis zaradila više od 3.000.000.

2003. Belgijanka Kim Klajsters zaradila više od 4.000.000.

2007. Belgijanka Žistin Enen zaradila više od 5.000.000.

2009. Amerikanka Serena Vilijams zaradila više od 6.000.000.

Tri puta je neka teniserka zaradila više u sezoni od nekog tenisera: Martina Navratilova 1984, Monika Seleš 1991, a Kim Klajsters 2003.