Плате и пензије на леду

После двонедељних преговора, Влада Србије је јуче објавила да је с Међународним монетарним фондом постигла споразум о условима коришћења кредитног стендбај аранжмана од 2,9 милијарди евра. Минус у државном буџету за 2010. годину биће покривен смањењем расхода, а не повећањем пореза, док ће издвајања за капитална улагања догодине бити већа.

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакла министарка финансија Диана Драгутиновић, највеће уштеде постићи ће се продужавањем замрзавања плата запослених у државним службама и пензија, али и реформом пензионог система.

– Откад је мисија ММФ-а последњи пут била у Србији, приходи у буџету су већи од очекиваних, влада је постигла договор о пензионој реформи, али су и најутицајније светске земље истакле како се терет фискалног прилагођавања мора пребацити са 2010. на 2011. годину. Верујем да нам је то помогло да ниво дефицита догодине оставимо на четири одсто бруто домаћег производа – казала је Драгутиновићева.

Према њеним речима, консолидовани приходи државе (укључујући и локалне самоуправе и фондове) догодине ће бити 1.208 милијарди динара, док ће расходи достићи 1.337 милијарди. То значи да ће консолидовани минус износити 130 милијарди динара, што је четири одсто бруто домаћег производа. Приходи републичког буџета пројектовани су на 656 милијарди динара, расходи на 760 милијарди, док је дефицит 105 милијарди.

– Предлог буџета за 2010. годину биће завршен за две до три недеље. Неинфлаторно финансирање дефицита за ову и следећу годину обезбеђено је из кредитних извора – објаснила је министарка.

Шеф мисије Алберт Јегер је преговоре описао као „конструктивне и на моменте тешке”.

– Договор је постигнут, треба још да га у децембру потврде и руководство и Извршни одбор ММФ-а. У наредних неколико недеља српске власти намеравају да спроведу више мера о којима је постигнут договор. Под условом да их усвоји и одобри руководство ММФ-а, Извршни одбор би могао да размотри захтев за закључење друге ревизије крајем децембра – казао је Јегер.

Према његовој оцени, финансијске тензије у Србији су попустиле, пад производње је заустављен, инфлација је такође у паду. Укупан економски пад ове године биће три, уместо четири одсто, док ће догодине уследити скроман опоравак од око 1,5 одсто.

– Главни изазов за српске државне званичнике биће примена споразума. Стратегија владе базира се на томе да неће бити знатнијег повећања пореза, а фискално прилагођавање обавиће се смањењем текућих расхода – истакао је Јегер и додао да ће преостали износ у мају одобреног кредита од 2,9 милијарди евра (до сада је Србија повукла 788 милиона евра) бити исплаћен у равномерним ратама до краја године.

Али, по речима гувернера Радована Јелашића, о томе ће одлука бити накнадно донета.

На питање новинара шта значи формулација „знатнијег повећања пореза неће бити”, Јегер одговара:

(/slika2)– Генерално, повећање пореза је искључено. Евентуално, могуће су ситне корекције или проширење пореске базе.

Јован Кркобабић, потпредседник владе, истакао је да ће предлог реформе пензијског система бити завршен до краја фебруара следеће године, након чега се очекује поновни долазак мисије ММФ-а.

Договорено је, додао је, да неће бити умањења пензија за оне који испуне услов за одлазак по годинама стажа, али немају године за старосну пензију.

– Под лупом ће бити бенефициране принадлежности, бенефицирани радни стаж, пензије остварене по посебним уловима, што раднике који одраде пун стаж ставља у неравноправан положај – објаснио је Кркобабић и додао да пензионери могу да очекују повећање пензија тек 2011. године, и то у зависности од тога колики ће бити економски раст.

Реформе ће бити спроведене постепено, а њихов пуни ефекат видеће се тек 2020. године.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Рачунамо на руски кредит

Рачуница за покривање минуса у државној каси за ову и следећу годину, према речима Диане Драгутиновић, углавном се заснива на финансијској подршци из међународних извора.

– Од Светске банке до краја године требало би да стигне 200 милиона долара, у наредној години очекујемо још 300 милиона долара. Добићемо и помоћ Европске уније од 50 милиона евра, догодине још 100 милиона евра донације. На основу промена квота, од ММФ-а стиже нам и 600 милиона долара – навела је она.

Министарка је изоставила да спомене руску кредитну подршку од милијарду долара, односно 200 милиона од те суме за буџет. На питање новинара да ли она не рачуна на новац из Русије, Драгутиновићева је одговорила да рачуна и на тај кредит.

Када је о условима реч, додала је да неће пристати на руски зајам уколико он буде неповољнији од кредита који Србија може по комерцијалним условима да добије на домаћем тржишту.

-----------------------------------------------------------

Најмање пет користи од споразума

Постоји најмање пет разлога због којих је за Србију добро што је са ММФ-ом постигнут договор, казао је министар економије и потпредседник владе Млађан Динкић.

– Он гарантује стабилност динара и ниску инфлацију, што је позитиван сигнал за инвеститоре. То ће допринети повећању извоза, али и отварању нових радних места. Добро је и то што је Србија прегурала кризу, а порезе нисмо буквално ни такли. У многим земљама повећан је ПДВ, али нису постигнути очекивани резултати. Смањењем јавног сектора уштедећемо 50 милиона евра, капитална улагања ће бити већа за 200 милиона евра, док ће подстицаји привреди износити 120 милиона. Због тога ће и борд директора Светске банке одобрити 200 милиона долара помоћи нашем буџету – објаснио је Динкић.