Текила и два лева друга

Један септембарски венецијански самит, заливен флашом текиле, успео је да унесе немир у иначе компактни фронт свеамеричке (јужне и северне) левице. Мада, руку на срце, ни данас није јасно да ли се ико тада напио.

Све је почело наизглед случајно, када Мајкл Мор, најлевљи амерички редитељ и најоштрији критичар корпоративног капитализма, није могао да спава од страховите буке која је у луксузном хотелу попуњеном најелитнијим звездама, гостима венецијанског филмског фестивала, допирала са спрата изнад њега. Позвао је рецепцију, а они су му рекли да му у таваницу удара још славнији и отровнији левичар, председник Венецуеле Уго Чавес. Обојица, и Мор и Чавес нашли су се у граду гондолијера важним послом – први зато што је за фестивал припремио своје ново остварење „Капитализам – љубавна прича”, где је поново упозорио на фаталну цену коју Америка плаћа за своју заљубљеност у неправедни систем, а други је главни глумац који приказује васкрсење Латинске Америке у седамдесетпетоминутном документарцу Оливера Стона: „Јужно од границе”.

Елем, Мор се у два ујутру попео до Чавеса. Тамо су, уз флашу текиле, будни дочекали септембарску зору.

Социјалисти и смисао за хумор

А шта је произишло из овог револуционарног самита, то је већ друга прича. Гостујући после Венеције на америчком ток-шоуу, Мајкл Мор није могао више бити бунован. Али ипак је испричао како је на захтев свог камарата из Венецуеле срочио говор који је потом Чавес изговорио на Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку. Наводно је боливарски председник хтео да поправи свој имиџ у згради на Ист Риверу, где је пре неку годину америчког председника Џорџа Буша окадио ђавољим сумпором, па је од Мора тражио савет како да хармонизује послове са моћним северним суседом. И…Чавесов говор је овога пута био пун „наде”, баш онако како га је опијени Мор срочио у ситне сате.

Сасвим друга верзија севнула је са јужног дела америчког континента.

Мајкл Мор је несрећна кукавица, узвикнула је једна од најватренијих чависта, правница Ева Голингер. Она се увредила што је овај „арогантни гринго” измислио како је са Чавесом пио текилу иако венецуелански председник никада ништа од алкохола не окуша. По Голингеровој, Мајкл Мор није левичар већ расистички приписује Латиноамериканцима нетачне стереотипе: сви Латиноси су исти, сви баханалишу уз текилу. Још је већи безобразлук тврдити да је Мор Чавесу написао говор. „Сви знамо да председник ни сам себи не припрема говоре, већ увек говори из срца”, додаје Голингерова. Чавеса назива брилијантним говорником, а Мора арогантним лажовом. Најрадикалнији чависти захтевају од Мора да у наступу на венецуеланским каналима оповргне своје изјаве.

Расцеп на левом фронту покушао је да зацели Џим Хедстејт који у „Венецуеланским анализама” осуђује тираде против Мора и приписује их недостатку смисла за хумор. То је, уосталом, оно што одбија шире народне масе од социјалистичких мислилаца, спочитава Хедстејт.

Смртно озбиљним саборцима препоручује да се опусте и схвате да је Мор хумориста који је само покушао да направи добар виц. Ако му то није успело треба му опростити јер, како подсећа, Мор и Чавес се међусобно уважавају и воле. Мор је увек, пише Хедстејт, изражавао најдубље поштовање за Чавесово вођство у избављењу Венецуеле из „неолибералног капиталистичког блата”

Шон Пен по други пут без Фидела

Још се ова бура није ни стишала, а на пут у Хавану пошао је холивудски глумац, оскаровац, Шон Пен. Овога пута, како је у Америци најавио, направиће у својству специјалног извештача први интервју са оболелим вођом кубанске револуције Фиделом Кастром. Пре две године лично му је Уго Чавес помогао да дође до млађег Раула, председника Кубе, али Фидел му је тада као и сада остао недоступан. Необављеног посла, извештач је отишао право код Чавеса у Каракас. Био је то њихов трећи сусрет, а о њему је говорио само венецуелански мајстор за односе са јавношћу. Чавес је испричао како ће Пен почети снимање филма по делу кубанског писца Алеха Карпентијера у џунглама Венецуеле, али му је одредио и улогу писмоноше. Глумац ће се ускоро видети са својим пријатељем Бараком Обамом. Нобеловом лауреату за мир Чавес је, парафразирајући претходно Морово отворено писмо, уз честитке поручио, да сада „награду треба и да заслужи”. Амерички председник морао би да одустане од плана да повећа војно присуство у суседној Колумбији.

Ако Пен, и не буде имао времена да скокне до Беле куће, Чавес је свој циљ већ постигао и нашао начин да поново допре до америчке јавности.

За разлику од многих других, Чавесу се не може приговорити да нема смисла за хумор. А то је она компонента без које је сваки паблик рилејшн у Америци – узалудан посао.