Фидел је за ЦИА бесмртан

Последњи пут Фидел Кастро је умро у Мајамију у августу 2007. када су два латиноамеричка листа из Колумбије и Боливије објавила причу по којој је лидер кубанске револуције у ствари преминуо. Вест се толико проширила, да је венецуелански председник Уго Чавес сматрао неопходним да то јавно демантује на свом редовном недељном шоу „Ало, председниче”.

„Разговарао сам са њим пре неки дан поводом рођендана. Фидел пише, објављује текстове”, рекао је Чавес за свог духовног оца. И тада је изговорио нешто што је могло да се схвати као да је Фидел ипак отишао у вечност:

„Сви ћемо ми једног дана умрети, али Фидел је један од оних коме се то никада неће десити.” Била је то типична „ин меморијам” изјава. Поједине историјске личности живе и после физичког нестанка са овог света, а свакако да ће Уго Чавес, као достојни наследник Кастровог дела, и као говорник великог стила, наћи речи да обавести о смрти свог најближег пријатеља и истомишљеника.

То је додатно подстакло ревносне блогере у Мајамију да такозвану смрт Фидела Кастра прикажу као непобитну чињеницу. Мајами је иначе место где се оваква вест ишчекује са највећим нестрпљењем.

Стотине хиљада Кубанаца који су избегли са Кубе припремили су славље. Додатно их је охрабрила вест да су се локални плавци, нарочито полиција око чувене улице Осам, центра антикастровске емиграције у градском језгру Мајамија (мала Хавана), окупили тог дана да се договоре око тога како да се одржи безбедност када дође до славља. Касније се испоставило да се скупови на сличну тему одржавају сваког тромесечја.

„Неколико поузданих извора потврдило нам је да је састанак ЦККП Кубе у току и да ће за десетак минута званично саопштење о смрти Фидела Кастра,бити објављено на кубанској телевизији”, јавио је Вал Пријето на свом блогу „Бабалу”.

За Џона Тимонеја, шефа полиције у Мајамију, који је на том месту био још од 2002, ово је била новост. Када га је велики и озбиљни „Волстрит џернал” позвао да га упита како се припрема за „обезбеђење терена око Мале Хаване”, Тимонеј је одговорио:

„Откако сам ја на овом месту (тада је шефовао полицијом пет година) Фидел је већ умирао четири пута.”

О последњој најављеној смрти садашњег „борца за идеје”, који се још налази на партијском челу, док је председничко кормило над Кубом препустио млађем брату Раулу, и о хаосу који је завладао америчким медијским простором усред лета 2007, управо је објављена још једна књига Ен Луис Бардак „Без Фидела – најављена смрт”.

Најсвежије штиво није изазвало богзнакакву пажњу јер о томе како је Циа покушавала да отрује, убије, или саплете Фидела Кастра написани су томови књига и сведочења и у Америци и ван ње. „Стари” је ипак надживео десет америчких председника, а још је Боби Кенеди (1962) по белешкама ЦиА, рекао групи контраобавештајаца да је „решење кубанског проблема апсолутни приоритет за САД, све остало је мање важно”.

Од онда су свакојаки изуми у вашингтонском обавештајном центру испробани или похрањени за неко згодније време. У акцији за ликвидацију Фидела Кастра планирани су свакакви бојни отрови– од пилула и експлозија у цигари до тоалет папира који је на кубанске сељаке требало да пада из авиона…

Хуманитарна сестра Хуанита

Чак се и најозбиљнији амерички аналитичари подсмевају ЦиА на њеној наивности.И овога пута Чавес је донекле уз помоћ неукости америчких обавештајаца испао у праву: Фидел је за ЦиА постао бесмртан.

У мемоарима „Фидел и Раул, моја браћа, тајна историја”, објављеним прошлог месеца, Хуанита Кастро „признала”је да је и сама била у ЦиА још 1961. године, али ни то није било велико изненађење.

Она је, како тврди, била ангажована да помогне Вашингтону да се из кубанских затвора избаве амерички агенти. Радила је на „хуманитарној и добровољној бази”, како је поводом своје књиге изјавила медијима у Мајамију.

Још 1964. пребегла је у Америку и од тада ни реч није проговорила ни са Раулом ни са Фиделом. Али, како тврди, нема намеру да учествује у слављу деси ли се једног дана да осамдесеттрогодишњи оболели Фидел заиста премине.

Маркес под присмотром

И колумбијски нобеловац Габријел Гарсија Маркес, најславнији живи писац на планети, био је праћен и прислушкиван, због свог блиског вишедеценијског пријатељства са Фиделом Кастром, како је откривено ових дана. На њега се окомила мексичка обавештајна служба, сматрајући га кубанским агентом.

Мексичке власти пратиле су га још од 1967. од када се са супругом настанио у Мексику. Обелодањени документи објављени су у мексичком дневнику „Универсал”. Исте године када је добио Нобелову награду(1982), писца „Сто година самоће”, мексички обавештајци оценили су као прокубанску и просовјетску особу која службује као пропагандни агент Кубе. Маркес (82) и даље живи у Мексику, а често посећује свог оболелог пријатеља на Куби.

Што се Фидела Кастра тиче, он је још пре неку годину избројао да је Вашингтон 600 пута покушао да га ликвидира. Али у најновијем есеју објављеном ових дана са наднасловом „другарске рефлексије”, он жали што су амерички туристи угрозили његов народ, „нарочито оне Кубанце који имају бројне рођаке у САД”.

Од свињског грипа (пренесеног из Америке преко Американаца који посећују своје рођаке на Куби) заражено је 800 Кубанаца, а седам их је умрло. Због санкција, међутим, Куба не може да увезе вакцину и лекове против грипа из САД. Ипак, како предочава друг Фидел, ово није још једна америчка завера. До епидемије је дошло без претходног плана из Вашингтона. Мада…ко зна.